Zapustili smo termoelektrane

Energetski sektor u Bosni i Hercegovini odavno je predmet loših kritika. Javašluk, neznanje ili svjesno uništavanje doveli su do ćorsokaka. S jedne strane očekivanja da se do 2050. godine u potpunosti pređe na obnovljive izvore energije, što su i zahtjevi EU, a u realnosti termoelektrane propadaju, jer nema potrebnih ulaganja.

Niko da upita

Akademija nauka i umjetnosti BiH, tačnije njeno Odjeljenje tehničkih nauka napravilo je tematsko predavanje: Trend budućeg snabdijevanja električnom energijom iz termoelektrana na ugalj. I upravo akademici koji su životni vijek posvetili ovoj oblasti znaju na koji način se stanje može bar popraviti.

- Termoelektrane po proceduri EU trebaju izaći iz pogona 2050. godine. Nema tu prostora za izgradnju novih, modernih termoelektrana. U Evropi se one i ne grade. Potrebno je da ove termoelektrane koje imamo popravimo sa ne naročito mnogo sredstava da budu bolje. I to treba uraditi. Šta znači bolje? Da su energetski efikasnije, da manje opterećuju okolinu i da prosto kažem zarađuju više, da nema minusa u budžetu, rekao nam je Izet Smajević, dopisni član Odjeljenja tehničkih nauka ANUBiH.

Popraviti energetsko stanje, energetsku efikasnost termoelektrana se može uraditi, kažu akademici. Postoje tehnologije koje su funkcionisale, pa su isključene, a njih treba vratiti.

- Ne znam zašto su isključene. Odlične tehnologije su za dvadeset i dvije godine, a nakon toga su isključene uštedjele Elektroprivredi BiH sedamdeset šest i po miliona maraka i spriječile emisiju u atmosferu 450.000 tona ugljendioksida. Te tehnologije smo imali i neko ih je sklonio. Mi nemamo pojma ko, poručuje Smajević.

A te tehnologije su, prije svega, postupak detonacionog čišćenja, za šta postoje patenti u našoj zemlji.

- Amerikanci to koriste, Rusi to koriste, to je naša tehnologija koja je 23 godine funkcionisala i, kako reče kolega, jednostavno je neko odlučio da bez ikakvog argumenta to zatvori, nekome to smeta. Jednostavno je prilikom tamo neke rekonstrukcije, neka firma koja je radila, mi to ne znamo, ne možemo dati garanciju za to... Pa, što niste zvali nas da mi sa tom firmom pričamo kako se radilo 23 godine, objašnjava akademik Kemal Hanjalić.

Ogromni gubici bilježe se zbog nestručnosti, kažu naši sagovornici.

- E tako, te banalne stvari štete sektoru. Žao mi je što postajem nervozan kad to govorim, gluhi su u Elektroprivredi za to. A neko bi trebao da odgovara za te gubitke. Je l’ to sedamdeset, možda je šezdeset miliona, nije to samo gubitak koji ide u okolinu, nego pitanje pucanja cijevi. Stvore se takve naslage da se kotao mora zaustaviti, ohladiti nekoliko sedmica, pa uđu radnici u azbestnim odjelima da to čiste, pojašnjava Hanjalić i ponavlja da načini boljeg održavanja sistema postoje.

- Postoje tehnologije koje su čišće, koje mogu zadovoljiti dosta uslova. Vi ne možete sa elektranama na fosilni ugalj dobiti potpuno čistu energiju. Mora biti neki otpad. Zapravo, nema tehnologije koja nema neki otpad i solarna energija ima otpad, naglasio je akademik Hanjalić.

Akademik Izet Smajević: Odlične tehnologije mi smo isključili/Senad Gubelić

Prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije u Bosni i Hercegovini mogao bi da traje mnogo duže nego što to traži Evropska unija. Zato u ovom trenutku treba popraviti stanje u našim termoelektranama. To je moguće i ANUBiH ima čitav tim koji se bavi upravo tom oblašću.

- Nažalost, naše termoelektrane će se morati mijenjati, jer su u takvom stanju da se ne mogu uklapati u evropske zahtjeve o kojima govorimo. Dakle, moraju se mijenjati, morale su se davno mijenjati. Ja sam radio u Elektroprivredi 36 godina, govorim o mom preduzeću koje mi je na srcu, ali bili smo inertni i nedovoljno odgovorni. Moraćemo se uozbiljiti, poručio je Smajević, dodavši da ni u čijem interesu nije to što programa za oporavak nema.

Mimo standarda

Akademik Hanjalić pokušao je praktično objasniti šta nam se desilo i koliki su gubici zbog neznanja, nedovoljne stručnosti, ulaganja.

- Svaka elektrana (evo termo) se preračunava na bazi važećih standarda. Pa je recimo standard da vi morate temperaturu dimnih plinova koji idu u dimnjak držati. Recimo, projektna vrijednost je 180 do 185 stepeni. Toliko mora da bi dim trebao ići gore, a vi mjerite tu 205, 206 stepeni Celzijusa. Znači, tu razliku od dvadeset stepeni pomnožite sa ogromnom količinom kilograma tih gasova. To ode u vazduh. To je čisti gubitak i tu nema diskusije, zaključio je.

Dnevnik možete gledati na O kanalu u 18:20, ili na oficijelnom youtube kanalu.