Studenti medicine i borba protiv pušenja duvana
Pre 47 godina sam se oslonio na studente medicine u Tuzli da zajedno sprovodimo borbu protiv pušenja duvana. Kada smo razmatrali da li da našu kampanju vodimo samo u Bosni i Hercenovini ili u Jugoslaviji, prevagnulo je mišljenje da se vredi boriti za zdravlje svakog pojedinca u zemlji. Osnovali smo najpre Društvo za borbu protiv pušenja, ali iz formalnog razloga nismo dobili saglasnost Socijalističkog saveza. Zato smo odlučili da akciju vodi Sekcija za borbu protiv pušenja među omladinom Saveza studenata na Medicinskom fakultetu u Tuzli. Uskoro su nam se priključili studenti medicine iz Banje Luke, a potom je i Stručni kongres studenata medicine Jugoslavije podržao naš pokret.
Zašto nisam ponudio Društvu lekara SFRJ da organizuje i vodi tu preventivnu delatnost? Na sednici društva sedi polovina starijih lekara koji puše u vreme kada se razmatra predlog; zato sam odlučio da ga njima ne vredi podnositi. S druge strane, mladim nepušačima na fakultetu ne smetaju kolege koje puše jer su svi znali da je pušenje štetna navika i da se većina studenata pušača sprema da tu naviku prekine. Primer prihvatanja i sprovođenja te zdravstvene akcije od studenata je dokaz da mladi unose energiju i sposobnost za nesebičnu borbu u ostvarivanju korisnog društvenog cilja. Od 1977. godine do početka rata u Bosni i Hercegovini nekoliko generacija studenata je vodilo tu kampanju.
Mi brinemo o vašem zdravlju
Evo kako je sve krenulo. Vraćao sam se iz Dallasa, Teksas, gde sam proveo letnji raspust i umesto da se odmaram, radio u laboratoriji tog američkog medicinskog fakulteta; vršio sam istraživanja koristeći aparaturu kakvu nemamo u Tuzli ili u Sarajevu. Pri povratku, u dugom avionskom letu sam, pod snažnim utiskom da ni jedan bolnički lekar na Medicinskom fakultetu u Dallasu ne puši, razmišljao kako bih mogao doprineti da naši lekari i stanovništvo izbegavaju tu opasnu naviku. Došao sam na ideju da odredimo dan u godini kada ćemo usredsrediti borbu protiv pušenja. Najviše da ukažemo deci da i ne počinju pušiti jer tu je naviku veoma teško ostaviti. Pored toga, vredi i odraslim pušačima pomagati da prekinu s pušenjem. Odlučio sam da je 31. januar najpogodniji dan. Tada su prošli svi veći praznici, usred zime živimo u zatvorenim porostorima gde je i pušačima neugodno, pogotovo ako su zadimljeni. U avionu sam načinio skicu za plakat i sastavio ovaj kratak tekst:
Pozivamo sve pušače da ne puše 31. januara.
Studenti medicine.
Mi brinemo o vašem zdravlju.
Kasnije je Hasan Fazlić, Tuzlak i karikaturista Oslobođenja, načinio sliku pušača s prekriženom cigaretom za plakat na kom smo ispisali pomenuti tekst ćirilicom, latinicom, na slovenačkom, makedonskom (prevode su uradile moje kolege profesori farmakologije Metka Budihna i Trajko Trajkov) i engleskom. Plakat je štampan u više hiljada primeraka svake godine i studenti su ga slali svim poštama u bivšoj državi s preporukom poštarima: “Ne postavljajte plakate sa spoljašnje strane prozora, već na unutrašnjoj; jer ga neodgovorno lice može pocepati.” Kada Sekcija nije posedovala dovoljno novca za štampanje plakata i drugog materijala, prilagao sam novac svojih honorara stečenim pisanjem tzv. farmakoloških mišljenja, tj. elaborata koji služe državnim organima pri donošnju odluke da se novi lek stavi u promet.
Studenti su nekoliko dana pred 31. januar obilazili škole i kolektive da razgovaraju o pušenju – kako ga izbeći ili ostaviti, štampali su hiljade kazala za knjige na kojima je ispisan prigodni tekst. Kazala su deljena bibliotekarima u školama i gradskim bibliotekama, a bibliotekarii su ih poklanjali svakom ko pozajmljuje knjigu. Ogromni transparenti su postavljani preko glavne ulice u Sarajevu i Tuzli, a na robnoj kući Boska u Banjoj Luci izvešen je poster možda najvećih dimenzija u Jugoslaviji. Televizija Sarajevo je besplatno davala naše veoma kratke pisane poruke, npr. “Deco, utičite na roditelje, ako su pušači, da ostave duvan - živeće vam duže”, a po dva studenta iz Tuzle su putovala u gradove Jugoslavije u kojima postoje medicinski fakulteti da sa lokalnim studentima učestvuju u radioemisijama i drugim aktivnostima par dana i 31. januara. Besplatne avionske i vozne karte i besplatna noćivanja u hotelima, studenti su redovno pribavljali. Kasnijih godina smo konferenciju za novinare prebacili iz Tuzle u Međunarodni press centar u Beogradu, da studenti i par nastavnika upoznaju domaću i međunarodnu javnost s akcijom borbe protiv pušenja duvana koja se najpre širila u Mađarskoj i Češkoj, potom u Engleskoj.
Hemijski i biološki podaci o nikotinu
Mnogi su pitali studente čemu nikotin služi u biljci duvana i kako on deluje na naš organizam. Biolozima je poznato da taj hiralni alkaloid igra važnu ulogu u zaštiti i rastu biljke duvana, a fiziolozi, farmakolozi i lekari su detaljno izučili dejstvo nikotina na organizam.
Jedna cigareta sadrži oko 1 mg nikotina koji deluje kao stimulans, ali pri ponovljenom pušenju, nikotin dovodi do zavisnosti. Ta je zavisnost slična onim koje izazivaju heroin i kokain, ali je odvikavanje od nikotina teže. Kada je pre dvadesetak godina vršena kontrola sadržaja nikotina u glavnim vrstama cigareta koje su na tržištu, ustanovljeno je postepeno povećavana koncentracija nikotina od skoro 2%. Vredelo bi redovno vršiti takva ispitivanja.
Poznato je da nikotin u malim dozama stimuliše, a u velikim blokira centralni nervni sistem. On mahom utiče na funkciju gangliona – to su grupe nervnih ćelija nalik na čvorove – koji su pridodani nekim moždanim i svim perifernim živcima. Glavna im je uloga u kontroli pokreta i emocija. Nikotin deluje na tzv. nikotinske receptore u autonomnim ganglionima i u prenosu stimulacije koja se odvija kada se impuls od nerva prenosi na mišić. Nikotin u organizmu razaraju enzimi jetre.
Najveću štetu nanose sledeći sastojci dima cigarete: ugljen monoksid, nikotin, acetaldehid, benzen, kadmijum, hrom, olovo i drugi. Ukupno se u dimu cigarete nalazi preko 6.000 raznih jedinjenja. Neki sastojci dima cigarete, poput piridina, nisu toksični. Taj se sastojak u fabrikama cigareta čak dodaje duvanu kako bi se poboljšao ukus dima. Najbolji se ukus dobije kada jedna cigareta sadrži 18 mikrograma piridina.
Kod mnogih osoba višegodišnje pušenje kombustibilnog duvana izaziva štetne posledice: karcinome, oštećenja u trudnoći, poremećaje rada srca, oštećenja mnogih telesnih tkiva, teže podnošenje i značajno sporiji oporavak od hirurške intervencije. Zato se preporučuje da pušač prekine pušenje dve ili tri nedelje pre planiranog hirurškog zahvata. Pušenje elektronskih cigareta je izgleda samo malo manje štetno, ali je nezgoda što pušač takvih cigareta lako pređe na kombustibilni duvan.
Ako nepušač unese 5 mg nikotina, nastaje akutno trovanje, a deset puta veća doza izaziva smrt.
Interesantan detalj se dogodio u Tuzli prilikom posete nobelovca Ulf Svante von Eulera, predsednika Komiteta za dodelu Nobelove nagrade, kada je posetio Tuzlu da održi predavanja studentima i postdiplomcima, razgovaramo o naučnim istraživanjima, osnivanju Međunarodnog istraživačkog centra u Tuzli i da se družimo. On je u holu fakulteta uočio plakat namenjen borbi protiv pušenja, prišao mu i pročitao tekst na engleskom. Onda mi je tiho kazao da je pušač i naveo da ne puši ne zbog nikotina već zbog piridina. Mimikom sam kazao da je to njegov izgovor. Dobrog švedskog prijatelja sam izgubio samo malo duže od godinu nakon što me je posetio u Tuzli, a planirao je da opet dođe i zajedno radimo na pripremama za osnivanje pomenutog centra.
SZO je prepoznao značaj akcije
Svetska zdravstvena organizacija je procenila da je preventivna akcija studenata iz Tuzle najuspešnija i pozvala ih u Genevu na sednicu SZO. Sednici je prisustvovalo 30 studenata i 40 profesora iz Tuzle. Pošta Jugoslavije je izdala prigodnu marku koja je puštena u promet 31. januara.
Posle naših ratova i bombardovanja Bosne i Hercegovine i Srbije, studenti su prekinuli tu aktivnost, a mnogi su napustili Tuzlu. Međutim, 31. januar je najpre proglašen za Nacionalni dan borbe protiv pušenja Srbije, a potom Bosne i Hercegovine. U obe države taj dan se i danas uvažava.
