Mračni dosjei: Šta otkrivaju najnoviji Epstein dokumenti o elitama svijeta

Sa svakim objavljivanjem novih Epstein dokumenata, globalne posledice se umnožavaju: od SAD-a do Rusije preko Evrope, padaju ostavke, pažljivo građene karijere pucaju kao mehuri od sapunice, ali se nameće i pitanje: kako je jedan čovek skromnog porekla uspeo da izgradi takvu mrežu i to sam, bez pomoći i zaštite.

Najnoviji materijal predstavlja najveći, a možda i poslednji deo dokumenata koji će biti objavljen (američke vlasti poseduju milione drugih stranica, ali nije jasno da li će ih učiniti dostupnim javnosti). Prvi uvidi otkrivaju široku mrežu veza koje je Epstein imao sa globalnom elitom – od tehnoloških milijardera i bivšeg američkog predsednika, preko članova britanske, norveške i saudijske kraljevske porodice, do poslovnih lidera i akademika. (Kao što to čine i drugi autori, naglašavamo da prisustvo nečijeg imena u dokumentima ne znači da je ta osoba učinila nešto nezakonito ili da je znala za Epsteinove zločine; dosjei sadrže i neproverene navode, a sam Epstein je aktivno i agresivno pokušavao da ostvari makar i površne kontakte sa što više moćnih ljudi.)

POČETAK: Da podsetimo, prvi veliki novac Epstein je zaradio upravljajući bogatstvom Lesliea Wexnera, poslovnog čoveka zaslužnog za uspeh brendova Abercrombie&Fitch, odnosno Victoria’s Secret, ali i proizraelski lobista. Alan Dershowitz, profesor prava sa Harvarda, nakon što je postao Epsteinov poznanik, a potom i advokat, pomogao mu je da se poveže sa “studentima iz bogatih porodica”, među kojima je bio i Jared Kushner, zet predsednika Trumpa. Komunicirao je sa Ehudom Barakom, kao i njegovim savetnikom Yonijem Korenom kome je platio troškove lečenja 2012. godine. Mnogo ranije, bliske veze sa Izraelom održavao je i otac Epsteinove “partnerke u zločinu” Ghislaine Maxwel, Robert; osnovano je pretpostaviti da ih je preneo na ćerku.

Bivši agent CIA i zviždač John Kiriakou nedavno je, gostujući u potkastu “Dnevnik izvršnog direktora” (engl. Diary of the CEO) rekao da maltene ne sumnja da je Epstein radio za Izrael. Novac kojim je raspolagao, lakoća sa kojom se kretao između jurisdikcija, brzina kojom je uspostavljao kontakte, sve to je odnekud moralo doći. Da čovek to postigne sam, njemu je delovalo posve neverovatno. Zauzvrat, mogao je da ponudi kompromitujući materijal o moćnim i uticajnim ljudima (tzv. “kompromat”) koji su koristili mlade žene, devojke i devojčice kojima je on trgovao, zaobilazeći jurisdikcije.

Jedno je sigurno, bio je “nečiji”. Ne postoji snažnija indikacija ko je bio Epstein od reči Alexa Acoste, državnog tužioca, kome je 2008. naloženo da ga pusti zato što “pripada bezbednosnoj zajednici” (engl. belongs to intelligence).

Za čiji god interes da je radio – a sve je teže poverovati da je radio samo za sopstveni – Epstein je bio agent uticaja i pristupa (svetskoj eliti). Taj uticaj je bio toliko jak da su i nakon prve osude za podvođenje 2008. desetine, ako ne i stotine moćnih i uticajnih ljudi nastavili da komuniciraju sa njim.

POSLJEDICE: Zanimljiv je i način na koji je Epstein komunicirao. Kratki mejlovi, poput današnjih poruka, često “da se javi” (engl. to touch base) i vidi kako je ta i ta osoba – nudeći istovremeno provod bez odgovornosti i kajanja. Bilo je onih koji su ga odbili (dosta pažnje izazvao je Nassim Taleb sa odgovorom to fuck off), ali daleko više muškaraca koji su prihvatili “igru”, valjda smatrajući da njima to pripada.

Dokumenti su neprocenjivi i zato što iz njih čitamo kako se zapravo stiče bogatstvo i kako funkcionišu neformalni tokovi moći. Kako nikome nije polagao račune, Epstein je bio slobodan da neprestano deluje iza kulisa politike i biznisa. Jednog dana davao je savete bivšem izraelskom premijeru Ehudu Baraku o zaradi nakon mandata, povezivao indijskog biznismena sa Jaredom Kushnerom, pokušavao da stupi u kontakt sa najvišim ruskim zvaničnicima kako bi došao do Vladimira Putina i, uopšteno, sprovodio sopstvenu vrstu “diplomatije” kojoj nije bila potrebna zvanična funkcija, poveren mandat ili kvalifikacije.

U Velikoj Britaniji i Francuskoj, slučaj je okončao više karijera, ali ne i u SAD-u, gde ogromna količina novca u političkom sistemu znači da će elita uvek nastojati da zaštiti svoje interese. Epstein je poznavao predsednika Donalda Trumpa, komšiju iz Palm Beacha, ali Trump tvrdi da su se razišli pre nego što je Epstein osuđen za trgovinu ljudima. Nekolicina Amerikanaca jeste izgubila svoje pozicije: bivši ministar finansija i savetnik predsednika Obame Larry Summers se povukao sa mesta profesora na Harvardu; Bred Karp je dao ostavku na čelnu poziciju u uglednoj advokatskoj firmi Paul Weis; a Kathryn Ruemmler, glavna pravnica u Goldman Sachsu, najavila da će otići sa funkcije krajem juna.

Opet, to je ništa u odnosu na evropske zemlje, gde su bez funkcija, redom, ostali: princ Andrew; Peter Mendelson, nekadašnji ministar u vladi i ambasador Velike Britanije u SAD-u; u Francuskoj, bivši ministar kulture Jacques Lang; u Norveškoj, bivši premijer Thorbjørn Jagland, koji je optužen za tešku korupciju i suočen sa mogućom kaznom do 10 godina zatvora; Mona Juul je podnela ostavku na funkciju ambasadorke u Jordanu nakon saznanja da je Epstein u oporuci ostavio 10 miliona dolara njenoj deci. Afera je pogodila i norvešku kraljevsku porodicu: princeza Mette-Marit izvinila se nakon što je dokumentima potvrđeno da je letovala u Epsteinovoj kući u Palm Beachu.

Slučaj Epstein slika mračnu sliku današnjice. Pokazuje da seks, dominacija i odsustvo odgovornosti predstavlja i predstavljaće željeni koktel za (pre svega) muškarce opijene moći. Nemoguće je da nisu bili svesni implikacija onoga što rade i da se nisu makar jednom zapitali kako su se te mlade žene – devojčice – našle u njihovom društvu. Otkriva ujedno i duboke sociopatske tendencije, razarajući predstave o nekakvoj “svetskoj eliti”.

Da odemo i korak dalje – morao bi da predstavlja konačnu stanku sa praksom “signaliziranja vrline” (engl. virtue signalling). Koliko je kriminalaca u Epsteinovoj mreži javno promovisalo progresivne ideje i narative? Pričalo o jednakosti polova, ili šansi? Pokušajte da zamislite taj skup, a da vam se ne javi nagon za povraćanjem. Ili, kako je Steve Bannon (duhovni otac Qanona) dotičnom spremno nudio da mu “popravi imidž” u javnosti iako se ovaj javno deklarisao kao glasač i donator Demokratske stranke?

Na kraju, dokumenta potvrđuju uvreženu predstavu da elite žive po sopstvenim pravilima, računajući da će ostati imune na sudsko gonjenje. Izazivaju ogorčenje ne samo zbog Epsteinovog predatorskog ponašanja već i uvida u tipično ponašanje koje otkrivaju, i prikazuju svet za koji su mnogi već sumnjali da postoji: neformalnu globalnu mrežu moćnih i ultrabogatih koji se međusobno poznaju, pomažu i štite od posledica. “Iznad određenog nivoa bogatstva i slave”, piše Jay Oliver Conroy za Guardian, “ideološke razlike nestaju pred zajedničkim interesima elite”. I: “klasna solidarnost zaista postoji – samo ne među onima među kojima bi je levičari očekivali, već na samom vrhu društvene hijerarhije”.

(Autor je viši savjetnik u ISAC fondu iz Beograda)