Studenti ne odustaju od Crkve: Da li je Crkva zbog Vučića odustala od studenata?

Godišnjicu obeležavanja pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu pratili su gestovi i simbolički verbalni sukobi na polju religije, pre svega podgrevani od režima. Da li je uopšte potrebno spominjati da su karte na polju dominantne pravoslavne religije već podeljene i da patrijarh Porfirije i crkveni vrh čvrsto drže Crkvu na kursu podrške režimu? Pa ipak, studenti su često na blokadama i u šetnjama kroz Srbiju nosili pravoslavne ikone i krstove, što pokazuje da nisu želeli da polje religije prepuste isključivo režimu i da borba na polju religijskih simbola još uvek nije definitivno rešena u korist jedne strane.

“Oni koji nisu odgovorni imaće različite paganske, neke satanističke običaje da to obeleže”, rekao je Aleksandar Vučić gostujući na Pinku u susret komemorativnom skupu 1. novembra u Novom Sadu u organizaciji studenata. “Tih 16 minuta tišine”, nastavio je izlaganje, ovoga puta u ulozi teologa i etnologa, “nije naš običaj i ne postoji u Srbiji, to ne postoji u pravoslavlju”. Vučić je odgovornost pripisao sebi i svojima jer oni koji navodno poseduju tu vrlinu dobro poznaju i pravoslavne običaje za razliku od neodgovornih studenata i građana koji ih podržavaju, a kojima je pripisao paganizam i satanizam. I tako je oštro podelio građane.

Vučić je ovu izjavu dao nakon što su novopazarski student noćili u manastiru Studenici, što je u javnosti dočekano sa oduševljenjem. “Neizmerno smo zahvalni manastirskom bratstvu i arhiepiskopu žičkom Justinu na toplom prijemu. Sloga biće poraz vragu”, napisali su na svom X nalogu novosadski studenti PMF-a. Studenti su, takođe, svim verujućim građanima uputili poziv da uzmu učešća na crkvenom pomenu za sve žrtve stradale u padu nadstrešnice koji se služio u Sabornoj crkvi u Novom Sadu na dan komemoracije.

Istog dana Vučić je sa pratnjom prisustvovao parastosu za žrtve u hramu Svetog Save na Vračaru, gde je služio patrijarh Porfirije.

Patrijarh je u besedi rekao da svako od nas treba da bude bolji, kako bi nam svima zajedno bilo bolje i dodao: “Nikako ne možemo očekivati da bilo kome od nas pojedinačno bude bolje, a da to dolazi spolja.” Ali šta se to nalazi spolja u međuprostoru između nas građana? Nije li je to možda politika? I da li smo bolji građani onda kada od političara tražimo da budu odgovorni, nekorumpirani i da se pridržavaju zakona? Kada tražimo etički minimum za normalno funkcionisanje jednog društva, kao što to već godinu dana traže studenti? Da li je, recimo, mitropolit žički Justin lično dobar kada je primio studente druge veroispovesti u manastir, kada je one koji su “spolja” pustio unutra? Ako jeste, zašto mu onda patrijarh Porfirije šalje inspekciju?

Pravoslavlje i Crkva koja je na strani bogatih i moćnih, koja sudi neistomišljenicima, i koja deli građane - to je Vučićev i Porfirijev model pravoslavlja. No, ne treba odustajati i Crkvu i religiju, koje imaju ogroman simbolički kapital - mada, ruku na srce, imaju i onaj materijalni - prepuštati isključivo režimu. Jer upravo sada traje i borba za drugačiju Crkvu.