Nova runda pregovora Kosova i Srbije u Briselu: Novi prijedlog ZSO je "tajna", Priština polako popušta?

Još jedan sastanak predstavnika Beograda i Prištine sa glavnim pregovaračem EU Miroslavom Lajčakom održan je u Bruxellesu, a glavna tema razgovora bilo je formiranje Zajednice srpskih opština na severu Kosova.

Preciznije, izrada statuta ove zajednice, o čemu se dve strane ne mogu usaglasiti već godinama, a što sada ipak deluje izglednije nego pre nekoliko meseci. Naime, na stolu je verzija statuta koji je predložio Zapad, a koji je Priština sve spremnija da prihvati s tim što javnost i dalje ne zna kako je to tačno i po kojim principa zamišljeno.

Poluinformacije

Lajčak se najpre sastao s glavnim pregovaračem Srbije Petrom Petkovićem, koji je i šef Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije, a potom sa glavnim pregovaračem Kosova Besnikom Bislimijem, zamenikom premijera Kosova.

Do građana dolaze tek poluinformacije i magloviti izveštaji i o sporazumima koji su u međuvremenu potpisani, a sve se pravda višim interesima, odnosno zaštitom samog dijaloga i pregovaračkog procesa.

Tek, ono što sigurno znamo jeste da se Miroslav Lajčak, izaslanik EU za dijalog, sastaje sa obe delegacije prvi put nakon događaja iz septembra, kada je pucano u selu Banjska. Iako se spekulisalo da bi se i sami pregovarači mogli sastati, to se ipak nije dogodilo, a Lajčak je vodio odvojene sastanke sa jednima i drugima. Ono što se nezvanično moglo čuti, a preneli su domaći mediji, jeste da je pored razgovora o statutu ZSO-a govoreno i o nestalim licima i energetici, ali konkretnih informacija ili saopštenja nakon susreta nije bilo.

Ono što je izvesno je namera Bruxellesa da relaksira ove komplikovane i s pravom se može reći neprijateljske odnose, koji su dodatno zaoštreni nakon što se grupa Srba u Banjskoj sukobila sa kosovskom policijom ubivši jednog policajca. Trojica Srba su ubijena u razmeni vatre, a Unija nedvojbeno za incident krivi Srbiju, čiji zvaničnici tvrde da nisu imali nikakve informacije da se ovakvo nešto sprema na severu Kosova. Od tada Bruxelles traži istragu o celom događaju, ali je primetno da je sve manje insistiranja na detaljima i istini koliko na vraćanju dijalogu i rešenjima koja su već usvojena kroz prethodne sporazume s ciljem normalizacije odnosa.

Što se samog statuta ZSO-a tiče, predlog su sačinile SAD, EU, Nemačka, Italija i Francuska, a stigao je u Beograd i Prištinu prošlog meseca. Mediji su preneli verziju koja ovih dana nije demantovana, ali ni potvrđena, a pod pretpostavkom da je objavljeni dokument istinit, ono što u njemu piše nije mnogo drugačije od ranijih nacrta.

Konkretnije, Zajednica bi funkcionisala po zakonima Kosova, imala bi svoj grb, zastavu, predsednika, skupštinu, savetodavno veće, administraciju i kancelariju za žalbe. Može biti vlasnik pokretne i nepokretne imovine i kompanija i može sarađivati sa Republikom Srbijom. Funkcionisanje udruženja bi pratila Evropska unija najmanje dve godine. Kako prenose domaći mediji koji su imali uvid u dokument, ključna uloga onoga što nazivamo Zajednica odnosi se na to da zdravstvo i obrazovanje, koji funkcionišu na Kosovu po zakonima Srbije, postanu “legalni” za Prištinu.

Ono što je predviđeno i Ahtisaarijevim planom, potvrđeno je i drugim dokumentima, a to je mogućnost primanja finansijskih sredstava iz Srbije.

Predviđeno je, prema ovom dokumentu, da postoje obrazovna i zdravstvena mreža osnovane kao privatni pružaoci usluga obrazovanja i zdravstva pod nadležnošću udruženja.

Pitanje diploma

Usluge bi mogli da pružaju i van opština članica. Ovo je objašnjivo činjenicom da se srpske škole i domovi zdravlja nalaze i u drugim sredinama, a ne samo u 10 opština sa većinski srpskim stanovništvom. Predviđeno je izdavanje duplih diploma: jedna koju dodeljuje Kosovo i druga, duplikat, koju izdaje Osnivačka institucija u Srbiji.

Vlada Kosova bi duplikat diplome tretirala kao važeću stranu diplomu. Ovo telo moglo bi da sprovodi različite aktivnosti i inicijative u obrazovanju i zdravstvu, kao i da finansira infrastrukturne projekte.

Osim finansija i opreme koju može dobiti iz Srbije, ovaj mehanizam, koji bi trebalo da štiti prava Srba na Kosovu, novac može primati i iz kosovskog budžeta, dobijati donacije iz drugih država, priloge članica i one dobijene iz sopstvenih prihoda.