Aktivisti koji su uhapšeni nakon protesta u Beogradu pušteni da se brane sa slobode

Protest u Beogradu, kopanje litijuma/N1/
Policija je trojicu aktivista privela rano ujutru 11. avgusta
Nastavak vijesti ispod promo sadržaja

Trojica ekoloških aktivista izašli su 13. avgusta iz zatvora nakon što im je sud ukinuo presudu zbog ometanja javnog reda i mira na protestu protiv iskopavanja litijuma u Beogradu.

Vezani tekstovi:

Protest zbog hapšenja aktivista: Građani blokirali raskrsnicu u blizini zgrade Vlade Srbije u Beogradu

Beogradski demonstranti postavili ultimatum do srijede, ako ne bude ispunjen prijete radikalnim mjerama

Borba za slobodu: Aktivisti u Srbiji u zatvoru, protesti se nastavljaju

Nastavak vijesti ispod promo sadržaja

Njihov advokat Marko Pantić objavio je na društvenoj mreži X zajedničku fotografiju sa aktivistima, uz komentar: "Sloboda!"

Aktivisti Ivan Bjelić, Nikola Ristić i Jevđenije Julijan Dimitrijević bili su u zatvoru od 11. avgusta.

Bjeliću je određena kazna od 40 dana zatvora, dok su Ristić i Dimitrijević prvostepeno osuđeni na zatvorsku kaznu od po 30 dana.

- Za svu trojicu se stavlja da su prišli novinarki (provladinog tabloida) Informer, okružili je, ometali je u radu i da su vikali na nju. Mimo toga, Bjeliću se stavlja na teret da je držao sendvič blizu usta novinarke, da je mahao tim sendvičem, da joj je u jednom trenutku gurnuo sendvič u usta i da ju je izmazao, kazao je advokat Marko Pantić za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Advokati su na prvostepenu presudu podnijeli žalbu, koja je 13. avgusta usvojena, saopštio je Prekršajni apelacioni sud u Beogradu.

Nastavak vijesti ispod promo sadržaja

Predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak, a aktivisti će moći da se brane sa slobode.

- Mi smo jako zadovoljni. To smo na neki način očekivali, nadali se. Sad je zvanično. Ići će momci u redovni postupak, pa videćemo kad se svi dokazi sprovedu i sve bude kako treba šta će biti, kaže Pantić.

Policija je trojicu aktivista privela rano ujutru 11. avgusta na jednoj od dve željezničke stanice u Beogradu koje su demonstranti blokirali.

Blokadi železnice je prethodio protest, na kojem se 10. avgusta u centru grada okupilo više desetina hiljada građana.

Povod za protest je najava otvaranja rudnika litijuma međunarodne kompanije Rio Tinto u dolini reke Jadar na zapadu zemlje - zbog bojazni dela građana da bi taj projekat mogao imati negativne posledice po životnu sredinu.

Nastavak vijesti ispod promo sadržaja

Nakon protesta i šetnje u organizaciji Saveza ekoloških organizacija Srbije, deo demonstranata se podelio u dve kolone i blokirao železničke stanice "Beograd centar - Prokop" i "Novi Beograd".

Policija u opremi za razbijanje demonstracije izbacila je okupljene sa železničkih stanica u nedelju u ranim jutarnjim satima.

Serija protesta protiv iskopavanja litijuma počela je u Loznici 28. juna i održana je u više desetina gradova.

Protesti su otpočeli nakon odluka vlasti kojima se projekat Rio Tinta, vredan 2,4 milijarde dolara, "vraća u život" - dvije godine nakon što ga je Vlada, pritiskom ekoloških protesta, stopirala 2022. godine.

Prvo je Ustavni sud je tu uredbu Vlade Srbije o zaustavljanju projekta Rio Tinta proglasio neustavnom 11. jula.

Nastavak vijesti ispod promo sadržaja

Nekoliko dana kasnije, Vlada je donela odluku koja ponovo otvara mogućnost za kopanje litijuma.

Korak dalje je učinjen 19. jula, kada je u Beogradu sa Evropskom unijom potpisan Memorandum o kritičnim sirovinama.

Prema poslednjim najavama vlasti, predvođenih Srpskom naprednom strankom, Rio Tintov rudnik litijuma bi mogao da počne sa radom 2028. ako kompanija ispuni ekološke propise i dobije neophodne dozvole.

Litijum se koristi za proizvodnju baterija za električne automobile.

Rio Tinto je ranije u odgovoru za RSE naveo da su "domaći i međunarodni stručnjaci potvrdili da se projekat 'Jadar' može realizovati bezbjedno i u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine".

Nastavak vijesti ispod promo sadržaja

Međutim, dio stručnjaka iz zemlje i inostranstva ukazuje da u procesu eksploatacije litijuma neizbežno dolazi do ekoloških posljedica, prije svega do zagađenja riječnog sliva i zemljišta.

Ekološki aktivisti takođe navode da se kompanija Rio Tinto tokom svoje duge istorije suočila sa više optužbi da uništava životnu sredinu ili krši ljudska prava.