Siva ekonomija u bijelim kovertama: Kako "nestaju" stotine miliona KM?
Rasterećenje privrede tema je predugih osam godina, no izmjene zakona su konačno obećane ove jeseni, pa ćemo vidjeti koliko je država raspoložena da i realnom sektoru bude majka. Na ovaj način bismo zaustavili odliv radne snage i doveli do boljeg standarda penzionera i svih drugih. No, dok se poslodavci zalažu da umanje opterećenje koje je izuzetno visoko u Federaciji i jedno od najvećih u Evropi, ostaje problem davanja plaća u kovertama. Koliko su Poreska uprava i Inspektorat spremni da se uhvate ukoštac sa ovim problemom?
--------
Reforma poslovnog okruženja u Bosni i Hercegovini je najavljena kroz donošenje fiskalnih zakona i jako je zainteresovala poslodavce u Federaciji BiH, ali za sada niko iz vlasti nije pokrenuo sastanke sa njima da se počne razgovarati.
Smanjenje obaveza
- Mi pokušavamo da uspostavimo ozbiljnu komunikaciju sa federalnim institucijama. Formalno to činimo kroz Ekonomsko-socijalno vijeće, ali, nažalost, mislim da u ovoj godini još nijedna sjednica nije održana. Nama je neophodno da diskutujemo o temama koje su u interesu poslodavaca. Neformalno imamo informacije da Vlada nešto radi na fiskalnim zakonima, što je nama najznačajnije. Još nemamo nikakvih zvaničnih informacija, ni kako to izgleda, ni koja će to biti rješenja, ni hoće li šta ostati od dogovora s prethodnom. Oni nam samo kažu da intenzivno rade na tome i vjerovatno će nas pozvati kada budu imali nešto konkretno na stolu. To bi trebalo do kraja septembra da se definiše, a mi bismo vrlo rado bili u tim tijelima, radnim grupama, da kao akteri učestvujemo u kreiranju pozitivne politike, kazao nam je Adnan Smailbegović, predsjednik Upravnog odbora Udruženja poslodavaca FBiH.
U medijima trenutno najviše pažnje izazivaju pitanja podizanja minimalca i isplata plata u FBiH u kovertama. Prema mišljenju direktora Airventa Nermina Aleševića, tu je minimalno 300 do 500 miliona KM utaje doprinosa i PDV-a.
- Samim tim sebi rušimo onaj san o mirnim danima kada odemo u penziju, kaže Alešević.
On je nedavno prozvao kolege iz kompanije Regeneracija, objavivši na Twitteru (X) njihove isplate za 80 radnika za plate s doprinosima koje su bile 62.000 KM do 2020. i nakon ulaska tužioca, porezne uprave i policije za 84 radnika 132.000 KM.
- Vidi se razlika na godišnjem nivou i do milion KM. Ogroman je novac, a koliko je takvih firmi, naveo je Alešević, koji ističe da su u toj sivoj zoni najveći poslodavci kladionice.
Iz Regeneracije nam nisu htjeli komentarisati spomenuti istražni postupak, upućujući dalje na svog advokata Senku Nožicu, no onda je direktor ove firme Edin Miljković optužio Aleševića “za spletkarenje zbog ličnih ciljeva i borbe oko poslovnih prostora” koje obje firme dijele u Agrokomercu u Velikoj Kladuši.
Još šokantnije po Aleševićevom mišljenju je što su LRC bonitetne kuće prestale objavljivati podatke o uplatama visine doprinosa.
- Upravo rad ovakvih firmi je uzrok malih penzija, utaja PDV-a i iskorištavanja radnika koji se odlučuju na odlazak. Rješenje je povećanje minimalne plate, kvalitetnija kontrola Porezne uprave i Federalne uprave za inspekcijske poslove. Svi znamo da povećanjem minimalne plate dolazi do zatvaranja malih firmi, ali to je i normalno jer samo na taj način dolazimo do zaštite penzionog fonda, kvalitetne radne snage iz tih firmi koje većinom iskorištavaju radnike, kako u platama tako i u radnim satima i prijavama i dolazimo do situacije da ne moramo uvoziti radnu snagu. Na ovaj način došli bismo do kvalitetnih 30.000 radnika s kojima možemo održavati produktivnost jer oni znaju raditi. Na taj način bismo punili budžete i rasle bi penzije do 30% u odnosu na trenutne. Naravno, država bi morala smanjiti namete na ovakvo povećanje plata, objašnjava Alešević i dodaje: “Na ovaj način bismo zaustavili odliv radne snage i doveli do boljeg standarda penzionera i svih drugih. Treba uvesti za svako dijete dodatak na nivou države, a ne imati ovakvu podjelu, a onima koji su u težim uslovima povećati kroz određene mjere. Ova država je predobra prema nama šta joj mi sve radimo i kako je iskorištavamo”.
Udruženje poslodavaca ima svoje probleme, minimalac i koverta nisu baš u prioritetima.
- Mislimo da definitivno treba rasteretiti opterećenje rada. Ono je izuzetno visoko u Federaciji i jedno je od najvećih u Evropi, to i jeste generator sive ekonomije i problema davanja plaća u kovertama. Dakle, protiv sive ekonomije se borite tako što ćete napraviti jedan liberalan sistem, spustiti stope i napraviti određena rješenja. Nije to samo problem za koverte, to je i rad na crno, vi imate situaciju da penzioneri i studenti ne mogu da rade, opšti je nedostatak radnika i tu se otvara siva zona, poslodavci onda i čine nešto jer nemaju izbora. Sve to treba regulisati. Naravno, smanjenje stopa automatski znači i povećanje plata pa u konačnici i tog minimalca. Naš stav za minimalac je da se ne treba samo na njega fokusirati, jer poslodavci trebaju imati relativan odnos, nego generalno na sve plate, pa će tako procentualno i minimalac ići gore, objašnjava Smailbegović.
Kada je u pitanju ubiranje prihoda, stanje je odlično, te poslodavci smatraju da je sad prilika koja se mora iskoristiti.
- Mi definitivno očekujemo da će se porezne stope značajno smanjiti, posebno jer imamo i određene ohrabrujuće izjave o tome kako se direktni i indirektni porezi ubiru u rekordnim količinama ove godine. To je jednim dijelom i posljedica inflacije i povećanja plata i drugih faktora, objašnjava predsjednik UO Udruženja poslodavaca FBiH.
Država je veliki poslodavac
Međutim, na putu liberalizaciji sistema stoji komplikovana i brojna administracija.
- To su dvije stvari koje jesu povezane, ali nisu nužno jedna drugoj korekcija. Donosioci odluka kod nas možda više obraćaju pažnju na javni, nego na privatni sektor. A privatni sektor je nosilac razvoja i privrede, on generiše novu vrijednost i novac. Javni sektor je samo potrošnja, a država je veliki poslodavac jer kod nas je mnogo ljudi zaposleno pri budžetu i u javnim kompanijama. Zaista se moraju tražiti rješenja koja su prilagodljiva realnom sektoru, tako će vlast imati pozitivan uticaj na privredu, kaže Smailbegović.
A kakav će pravac vlast zauzeti, vidjeće se jesenas.
