Da li je Južna interkonekcija u opasnosti? Bruxelles i Washington u sukobu interesa

Evropska unija će, sudeći po odgovoru koji su Nezavisne novine dobile od Delegacije EU u Sarajevu, "hladno" primiti interes američkih investitora u energetski sektor u Bosni i Hercegovini.

Kako se navodi, EU neće podržati energetska rješenja koja se ne baziraju na obnovljivim izvorima energije, u skladu s energetskim politikama EU. 

Obustava postupka

Potpredsjednica FBiH povukla zahtjev za ocjenu ustavnosti Zakona o Južnoj interkonekciji

Podsjećamo, američki investitori, među kojima je i američki gigant "Bechtel", želi graditi Južnu interkonekciju u BiH, odnosno, gasovod koji bi ukapljeni plin (LNG) iz terminala na Krku trebalo da dovede u BiH, a trenutno se razgovara o davanju koncesije američkom investitoru.

Prva faza plana podrazumijeva pokrivanje Federacije BiH gasnom mrežom, a potom i Republiku Srpsku.

Iako se spominje i mogućnost izgradnje gasnih elektrana, iz EU insistiraju na svojoj viziji energetske budućnosti BiH.

- Energetska politika EU temelji se na prelasku na čistu energiju i ostvarivanju cilja klimatske neutralnosti do 2050. godine. Osim što je važan element procesa pristupanja EU, za Bosnu i Hercegovinu ovo također predstavlja značajnu priliku za modernizaciju energetskog sektora, privlačenje investicija i unapređenje dugoročne energetske sigurnosti, rekli su u odgovoru za Nezavisne.

Iz Nezavisnih su uputili i pitanje da li bi, eventualno, EU bila spremna da finansira ili učestvuje u finansiranju američkih gasnih projekata.

- EU pruža značajnu finansijsku pomoć za podršku prelasku na obnovljive izvore energije, bolju energetsku efikasnost i poboljšanu digitalizaciju, uključujući i putem Reformske agende Bosne i Hercegovine u okviru Plana rasta. U zamjenu za napredak u ostvarivanju reformskih koraka, uključujući i energetsku tranziciju, Bosna i Hercegovina bi mogla dobiti do 976,5 miliona eura. Finansijska podrška EU ne obuhvata projekte koji bi povećali dugoročnu ovisnost o fosilnim gorivima ili bili u suprotnosti s klimatskim ciljevima, navodi se u odgovoru.

Pojasnili su i da se važnost prelaska na čistu energiju ogleda i u Mehanizmu EU za prilagođavanje ugljika na granicama (CBAM).

- Kako se CBAM bude postepeno uvodio, proizvodnja s visokim udjelom ugljika suočiće se s dodatnim troškovima prilikom izvoza u EU. Da bi ekonomija Bosne i Hercegovine ostala konkurentna, zemlja će morati smanjiti emisije i ulagati u čistiju energiju, naveli su.

Iz odgovora se može naslutiti da bi izgradnja gasne infrastrukture u BiH mogla stvoriti potencijalne probleme pri ispunjavanju klimatskih ciljeva EU zbog, kako su naveli, činjenice da je gas tranzitno gorivo koje je prihvatljivije od uglja jer emituje manje štetnih čestica, ali bi trebalo da izađe iz upotrebe čim se u mrežu uvede dovoljno obnovljivih izvora, na čemu EU sada radi.

Inače, energetska politika je jedno o najvećih razmimoilaženja između Bruxellesa i Washingtona, zbog odluka Trumpove administracije kojima želi razviti mrežu fosilnih goriva, uključujući i ugalj i naftu i gas.