Prolećna setva prekinula blokade poljoprivrednika u Srbiji

Prolećni radovi na njivi i setva prekinuli su višenedeljnu blokadu poljoprivrednika u Srbiji.

Barikade na Ibarskoj magistrali u selu Miločaj kod Kraljev su uklonjene i time su završene blokade puteva u Srbiji, koje su od 11. februara organizovali poljoprivrednici, prenosi agencija Beta.

Poljoprivrednici nisu postigli dogovor sa Ministarstvom poljoprivrede, ali zbog radova na njivama koji moraju da se obave, protesti prestaju.

„Za 21 dan blokada puteva u Srbiji trpela su naša domaćinstva, ali iako završavamo blokade, mi se ne predajemo i ne odustajemo od naših zahteva”, rekao je Predrag Veljković iz udruženja.

Tokom protesta bilo je blokirano oko 80 regionalnih, lokalnih i magistralnih saobraćajnica, javila je agencija Beta 27. februara.

Više učesnika protesta privedeno je u policiju gde su proveli nekoliko sati, prenosi dnevni list Danas.

Sa Draganom Glamočićem, ministrom poljoprivrede Srbije imali su nekoliko sastanaka, za koje su rekli da nisu bili previše uspešni za njih.

Najavili su radikalizaciju protesta, ali su odustali od tog plana.

Koji su problemi poljoprivrednika i šta traže?

Izveštava: Grujica Andrić, BBC novinar na blokadi u Banatskom Novom Selu

„Glavni problemi su uvoz i uvoznički lobi - država uvozi pšenicu, kukuruz i sličnu jeftinu robu, isto je i sa mlekom i mesom, a naši proizvodi više nemaju značaj ovde“, rekao je ranije Kristijan Todorov iz Banatskog Novog Sela, za BBC na srpskom.

„Poljoprivrednici više ne mogu da stignu da pokriju osnovne troškove, a ne da nešto zarade i prežive“, dodao je Todorov iz udruženja Novoseljanski paori.

Izašli su, kako kaže, svi proizvođači - „i mlekari i stočari i ratari i povrtari“ - pošto su svi u istom modu „klasičnog preživljavanja“, ali „država nema sluha“.

Na sastanku 17. februara predložili su resornom ministarstvu rešenja i predali ih kao zvaničan zahtev u četiri tačke, na šta ministarstvo nije reagovalo, dodaju.

Reagujući na protest, ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da odluke neće donositi „pod pritiskom“, i da se poljoprivrednici koji ne žele da sa njim razgovaraju bave „politikanstvom”.

Nazvao ih je i „pijanim milionerima koji nose roleks satove”.

Zbog ovih izjava, nezadovoljni poljprivrednici su saopštili da „odbijaju svaki dijalog sa ministrom”, prenela je agencija Beta.

Poljoprivrednici zahtevaju obustavu uvoza svih poljoprivrednih proizvoda dok se „tržište ne stabilizuje”, da se viškovi koje trenutno imaju otkupe u robne rezerve, a traže i rešenje za otkup mleka, koji je prethodno obustavljen.

U 2024. godini, poljoprivreda je činila 6,1 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) zemlje, odnosno svega što je proizvedeno u Srbiji.

U ovom sektoru radi 20 odsto ukupne radne snage.

Srbija je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i obavezala se da će uskladiti poljoprivredne politike sa politikama evropske zajednice, između ostalog i otvaranje tržišta za proizvode iz EU.

Pogledajte video o protestu poljoprivrednika u Srbiji

Protest poljoprivrednika počeo je 11. februara blokadom Ibarske magistrale u selu Mrčajevci kod Čačka, a u organizaciji udruženja Šajkača i Udruženja proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja.

Prosuli su mleko ispred Gradske uprave u Kraljevu, a ostatak podelili građanima.

Protesti su se potom proširili i na druga mesta u Srbiji.

'Pijani milioneri sa roleks satovima'

Poljoprivrednici svake godine protestuju, ali se „ništa ne menja osim ministara“, kaže predstavnik udruženja Novoseljanski paori za BBC.

Todor naglašava da protest nikada nije bilo ovako rasprostranjen, što vidi kao „znak da je ista situacija širom zemlje“.

„Za pet godina sedeo sam na sastancima sa pet ministara, a mi smo i dalje tu gde jesmo - na ulici i u problemima“, kaže.

„U Beogradu nas ne čuju, ulica je jedino mesto gde možeš da iskažeš nezadovoljstvo, ne možemo da se borimo drugačije.”

„Da li će se protesti nastaviti? Verovatno hoće.

„Da li će biti još više radikalizovani? Verovatno hoće“.

Kivni su na ministra Glamočića i njegovih tvrdnji da je „zarada po jednoj kravi 4.000 evra”, da su proizvođači „pijani milioneri koji nose roleks satove”, potom opaske zašto se bave ovim poslom ako im se navodno ne isplati, i poruke da su mladi i da mogu da nađu drugi posao.

„Zbog svega ovoga i izjave da smo 'politikanti', smatramo da je ispod dostojanstva da nastavimo bilo kakav dijalog sa takvim ministrom”, saopštili su ranije predstavnici udruženja poljoprivrednika koji protestuju.

• Treba li manje hraniti krave kako ne bi bilo viška mleka u Srbiji
• Zašto poljoprivrednici u Srbiji protestuju
• Zašto je malo organske poljoprivrede u Srbiji

Zahteve poljoprivrednika podržali su i studenti, koji više od godinu dana protestuju zbog pada nadstrešnice tek renovirane železničke stanice u Novom Sadu, tražeći odgovornost za smrt 16 ljudi.

„Duboko oranje sistema”, napisali su na društvenim mrežama, uz mapu lokacija protesta i poziv ljudima da se pridruže poljoprivrednicima.

„Borba je duga, bitku ćemo da dobijemo, a nadam se i rat“, kazao je tokom protesta Danilo Stojić iz Dolova, jednog od pančevačkih sela, za BBC na srpskom.

„Kada je loša godina, poljoprivrednici moraju da čekaju subvencije, a država ih onda tera da budu neutralni i pasivni, da ne izlaze na ulice - zato je važno da ih podržimo kada se to i desi, kako bi znali da nisu sami“, zaključuje Stojić.

• Zašto je pirotska ovca na ivici opstanka
• Regenerativna poljoprivreda: Može li se živeti od zemlje koja se ne obrađuje tradicionalnim plugom
• Čeka li nas decenija rekordnih cena hrane

Pogledajte video: Zašto se prosipa mleko u Srbiji

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Krava i svinja u Srbiji sve manje, farmeri u minusu: Šta može biti rešenje
• Kako klimatske promene utiču na privredu Srbije
• Koje muke more srpske zemljoradnike i ima li rešenja
• 'Katastrofa': Proizvodnja malina u Srbiji ugrožena klimatskim promenama
• Šta je izazvalo pomor pčela u Srbiji
• Zašto kilogram trešanja košta 1.500 dinara