Zoran Kesić o početku karijere: Pijaca, čudaci, rušenje Miloševića, čuo si možda za njega...
Televizijski voditelj i satiričar, Zoran Kesić, poznat po svojoj direktnosti i neumoljivom smislu za humor, prošle sedmice je bio gost podcasta Opet Laka.
Brojnih tema su se dotakli Laka i Kesić, a prisjetili su se i početaka karijere, slanja CV-a...
Laka: I kako je bilo, ti hoćeš da upišeš fakultet dramskih umetnosti i neće da te prime.
Kesić: Ja hoću fakultet ali fakultet neće mene, zato što primaju samo decu već filmskih radnika, uglednih reditelja, poznatih glumaca...
Laka: Zar ti nije mogao tata srediti? Bio je inspektor.
Kesić: Tata je kao inspektor mogao samo da sredi da me uhapse a ne da upišem režiju koja je inače klasa koja prima petoro. Ima nekoliko eliminaciionih krugova, upisia i na kraju razgovor sa komisijom. Taj prvi put sam ispao odmah na testu opšte kulture. Posle dve godine sam se dobro spremio.
Laka: A šta je test opšte kulture? Dobar dan, kad uđeš u prodavnicu...
Kesić: Istorija, geografija, film, sve je test opšte kulture. Ne bontona nego kulture. I ti Laka umeš da zbuniš sagovornika.
Laka: Nisam nikada upisivao fakultet.
Kesić: Ja sam posle upisao pravni fakultet da ne bih otišao u vojsku. Onda sam obnavljao, ništa nisam učio, jer sam već sa 18 godina počeo da radim na televiziji kao novinar. U to sam se zaljubio. Tek će sada da me preseče vojska.
Laka: Tvoja mama je poslala CV jednoj televiziji. Šta je stavila u taj CV kad nemaš ništa.
Kesić: Fora je bila u tome što ta televizija, Studio B, poziva mlade koji su završili srednju školu i koji žele da se bave novinarstvom. U toj situaciji ti nemaš CV, imaš samo mladost i želju. Onda te na televiziji stave pred kameru, kažu da pročitaš nešto i postave ti pitanje pred kamerom, prosto da vide kako ti izgledaš na kameri. To je prvi stepenik. Dalje ide eliminacija. Nas je 100 bilo prijavljeno. Pedeset nas je primljeno, eliminacijom nas je ostalo 15 i počeli smo kao redakcija praviti program. Mene su bacili na ulicu da budem reporter. Pijaca, penzioneri, čudaci, ludaci, problemi građana. "Eee, mali Kesić sa Studija B, evo nadgrađuju zgradu, cela nam se zgrada drmala." A ja pitam: "Gospođo, u čemu je vaš problem?" Ja sam radio što drugi nisu hteli, da se smaraju sa "pacijentima". Sve to na mene a ja sam sa zadovoljstvom radio sa "pacijentima".
Laka: A kako je bilo kada si radio na b92 kada ste na kasetama nosiili u Bijeljinu?
Kesić: To nisam ja nosio. To je tako bilo kada smo rušili Slobodana Miloševića. Čuo si možda za njega.
Laka: Nisam. Čuo sam za Bokija Miloševića.
Kesić: To su bili počeci televizije b92. Tako smo nekako gerilski pravili taj program. Ja se moram pohvaliti, imao sam najbolje snimke sa 5. oktobra, događanja na ulicama Beograda. Svi ti moji snimci su bili korišćeni u dokumentarcima CNN-a, BBC-a o rušenju Miloševića. Nigde nisu napisali na kraju "Zoran Kesić" nego "b92". Pa čija je ruka držala tu kameru? Ko je snimao? Dobro, ne kažem, šalim se ja malo, ali eto.
Laka: Mogao si tražiti autorska prava da ti plate.
Kesić: Bio sam svedok istorije.
Laka: Ti si u jednom momentu kupio i kameru, jel tako?
Kesić: Da. Prvo sam pozajmljivao kameru od jednog kulturnog centra, pa su mi je ukrali. Onda kada sam skupio pare, kupio sam svoju kameru.
Laka: Jesi li ti i intervjuisao i snimao?
Kesić: Jesam, bio sam u toj fazi nekoliko godina zato što to ti omogućava da film doživljavaš svojim očima i da ga u trenutku dešavanja kreiraš i beležiš i kasnije montiraš. Kada sam ja uspeo da snimim sam neku priču, kasnije u montaži i izmontiram, ja sam bio jedan vajar koji ima svoje delo, sam ga napravio. Odavno ne snimam sam i ne montiram, ima ljudi koji bolje to rade od mene, ali mi je drago što sam i tu fazu prošao.
Laka: Vidiš ti si imao baš taj put. Zaslužio si dokle si došao.
Kesić: Televizija je bila moja ljubav sa 19 godina i danas je. Da sam nešto drugo probao pa video da to ide i donosi pare, ja to ne volim. Ali j*biga, posao, moraš, ustaneš ujutro...
Laka: Vidiš to je dobro što te nisu primili na Fakultet dramskih umjetnosti. Htio si i na DIF?
Kesić: Pa hteo sam. To je bilo prvo što sam probao posle srednje škole.
Laka: Da su te primili, danas ne bi bilo 24 minute. Bilo bi možda 25 i neko bi drugi vodio.
Kesić: Imaš u životu često račvanja.
Laka: Kad se traži voda, znam.
Kesić: To su životne rašlje. U jednom danu se desilo da imam prijemni na DIF-u, na Tašmajdanu, bazen. Pravo sa bazena ja juriim da bih stigao na audiciju na Studiju B. Na DIF-u propadam a na televizijii uspevam. Račvanje.
Laka: Jesi li ikada dao gol u rašlje?
(OPŠTI SMIJEH)
Kesić: Verovatno jesam ali se ne sećam, ali uvek sam više voleo da asistiram nego da dam gol. Nisam bio centarfor nikada. Igrao sam od beka do polutke, nekada se to zvalo polutka. Vezni red. Umem dobro da primim loptu, lepo da dodam i dugu loptu imam dobru. Eto, da se pohvalim da sam bio dobar fudbaler. Najviše sam voleo igrati u veznom redu. Stavljan sam i na desnog beka.
Laka: Desni bek je samo odbrana, odakle ti da budeš polutka? Modrić je polutka.
Kesić: Da ali ti kada si u mlađim kategorijama imaš ove starije godinu dana koji su već rezervisali glavnu desetku. I šta kaže: "Ajde ti mali Kesiću idi na desnog beka." I šta da kažem. Vidiš da se ja stidim što sam bio desni bek. Bio sam, pa šta?
Laka: I ja sam igro beka, pa sam bio onda petica kao libero. A kasnije nasta pjesma tek "Libero" od Željka Joksimovića.
Cijelu epizodu pogledajte u nastavku:
