Nikola Đuričko: Treba li da debatujemo o tome da li je bila opsada Sarajeva? - Neke stvari su se desile
- Ja bih voleo da mi nekada pričamo o toj našoj istoriji bez emotivnih manipulacija. Ja sam potpisao nekada davno, da napravimo da istoričari iz Jugoslavije, od Slovenije do Skoplja, mladi istoričari, da nam naprave jednu historijsku knjigu koja će da nam objasni šta je bilo u Drugom svetskom ratu, šta je bilo ispred, i šta se desilo u ovom našem nesretnom ratu, kazao je srbijanski glumac Nikola Đuričko, gostujući u novoj epizodi podcasta Opet Laka.
Đuričko: Kako kaže teorija - ti ako ne znaš svoju istoriju, ti ćeš je ponavljati. Ja mislim da mi kao jugoslovenski prostor, eto ne moramo da budemo ni braća ni sestre, ali eto neki geografski prostor, mi smo prošli kroz jednu istoriju koja je zajednička. Meni se činilo da je to važno da mi zajedno znamo šta je bilo. I da ako učimo istu istoriju, onda je više nećemo ponoviti.
Laka: A na koga misliš "mi"? Misliš na djecu? Je li mi znamo šta je bilo?
Đuričko: Ja ne znam, ja ne mogu da ti se zakunem u kevu. Ja i ti već oko partizana nismo sigurni, ti misliš nešto, ja mislim ovo, ja imam neke informacije, ali ne mogu da kažem da imam sve informacije. Nema niko.
Laka: Pobjednik ima informacije svoje.
Đuričko: Istorija je nauka. I ako je tretiramo kao nauku, ona mora da ima, ti imaš neku teoriju pa je možeš dokazati nekim dokazima pa tražiš istorijske fakte, pisma, spise...
Laka: Znaš šta, mi ne znamo šta se sada dešava u svijetu. A ne 1866.
Đuričko: Zapravo 1866. šta se desilo nije u pokretu. To se desilo tada i to je takvo. Da li mi to znamo i sa koje strane ćemo to da pričamo. Neke stvari jesu za debatu. Ali neke stvari nisu. Evo, nećemo dalje u politiku jer možemo da nagrajišemo ti i ja. Evo, hoćemo li da debatujemo o tome da li je bila opsada Sarajeva?
Laka: Ja nisam bio u Sarajevu, bio sam u Goraždu, bila je i opsada Goražda. Mogu za Goražde reći.
Đuričko: A sad imaš neke sinove koji viču: "Ma jok, nije to bilo." E ja bih to da probam da preskočimo taj deo, znači da nešto što je fakt, desilo se. Sad, kakav je tvoj doživljaj toga, šta misliš, zašto je došlo do toga, itd. Moja ideja, i tih 500 i nešto koji smo potpisali tu peticiju posle rata, svih ratova, da nam pomognu istoričari iz svih bivših republika, da nam daju jedan faktički događaj, gde znamo, dokle znamo, kad ne znamo reći ćemo da ne znamo. Jer šta će da se desi? Mi ćemo da repetiramo. A znaš šta se interesantno desilo? Pošto je taj projekat propao, kao i svaki mirovni, pomiriteljski ili lekoviti projekat. Svako je ostao sa svojom knjigom. Hrvatska knjiga ti je zapravo ista kao i srpska, kao i bošnjačka. Mi smo ti žrtve, oni su nas napali, mi smo se branili. I Hrvati isto to pričaju. I ti neminovno dolaziš na tu istu knjigu ali naopako.
Laka: Možda bi se trebala ukinuti historija...
Đuričko: Pa što se mene tiče ili da je ukinemo, ali mi je ne ukidamo nego koristimo kao polugu za manipulaciju gde ja tebi pričam kako su tvoje komšije bezveze. A ti kažeš: "Dobro, ako bi mi znali istoriju kao fakt, hoćemo li ja i ti da se natežemo da li je vodonik i kiseonik ono što prave vodu?" Glupo je brate, to je tako.
Ovu vrlo zanimljivu epizodu podcasta Opet Laka pogledajte u nastavku:
