Iako je u poznim godinama, Cojle se ne odriče fudbala: Najbolji je Ćiro, a najgoreg nema
Jeste, istinita je ta priča. Igrali smo u Jajcu protiv Elektrobosne. Tad sam igrao za Dubrave. Nabacivao sam loptu iz kornera. Duvao je snažan vjetar. Oluja je bila. Jaka. I veliki je otpor bio u vazduhu. Toliko veliki da sam stigao u peterac nakon što sam izveo korner, skočio i glavom dao gol. Niko ništa nije vidio, ali je od tada ostala priča da je Grgić brži i od lopte.
Šal od Ćire
Tako priču o svojoj velikoj ljubavi, o fudbalu, počinje Kasim Grgić Cojle iz Gradiške. Cojle je veliki navijač fudbalske reprezentacije Bosne i Hercegovine. Toliko, zapravo, voli reprezentaciju da nije propustio niti jednu njenu utakmicu.
- Jeste, putovao sam gdje god da se igra. Nijedna utakmica nije prošla bez mene. Sve sam pogledao. I ove “u zemlji”, i one “na strani”. To je moja strast i to je tako. Čovjek protiv toga ne može, priča Grgić za Oslobođenje.
Prvo je, kaže, navijao za Želju i za fudbalsku reprezentaciju Jugoslavije, a onda je, nakon raspada bivše države, prešao na reprezentaciju BiH. I danas, priča Grgić, navija za Želju. A nekada je ta ljubav bila toliko snažna da je sinu dao ime po slavnom Željinom fudbaleru.
- Rekao sam sebi: ako bude muško, zvaće se Edin. Po Edinu Spreči. I bî muško i dao sam mu ime Edin. Ljubav prema fudbalu je tolika, a kod mene se ona pojavila u djetinjstvu. Što kažu – od malih nogu. Igrao sam po turnirima. U Jugoslaviji je tada bila zonska liga i ja sam igrao u Dubravama. Bio sam talentovan, ali sam završio karijeru onog trenutka kada sam otišao u lovce. Lopta i lov ne idu zajedno, rekao je Grgić.
Od Ćire Blaževića je dobio šal. U dobrim je odnosima sa Blažom Sliškovićem. Sa Mehom Kodrom takođe. Sa svim trenerima fudbalske reprezentacije BiH je, kaže, dobar. U arhivi čuva karte sa svih utakmica.
- Putujem o svom trošku i gledam utakmice. Nebitno je da li igraju u BiH ili na strani. Gledao sam i prijateljsku utakmicu sa Švedskom prije 13 godina. Tad sam dobio dres od Zlatana Muslimovića. Volim sport. Meni su 74 godine. I danas igram sa drugarima. Neki dan smo u naselju imali turnir na kojem sam se povrijedio, pa sad moram nekoliko dana bolovati, priča Grgić.
Najsrećniji je bio kada je Bosna i Hercegovina igrala protiv Danske 2003. godine. Bile su to kvalifikacije za Evropsko prvenstvo i BiH je tukla Dance na njihovom terenu. Utakmica je odigrana 2. aprila 2003. godine u Kopenhagenu.
- Golove su dali Baljić i Barbarez. Mojoj sreći nije bilo kraja. A najtužniji sam bio kad se BiH nije plasirala u Ligu nacija. Žao mi je i što smo izgubili utakmice protiv Slovačke i Ukrajine. I žao mi je što Zlatan Ibrahimović nije igrao za BiH. Takva je bila politika. Nismo ga zvali i on nije igrao za BiH. Mislim da je to bila greška Fudbalskog saveza, kaže Grgić.
Ako je Savez nekada radio loše, sada mu se čini da je sve na svome mjestu. Ugovori se, smatra on, ne mogu praviti na tri ili četiri mjeseca, nego na duži period. To je, kaže Cojle, jedini način da tim stane na noge i da igra dobar fudbal.
- Najbolji selektor je bio Ćiro Blažević. A najgori? Nema najgoreg. Najbolji je reprezentativac Edin Džeko. Bio sam sa njim non-stop. Uvijek, u svim utakmicama, gdje god je igrao, ja sam sa njim bio neprestano. Sve sam ih upoznao i sve ih volim kao svoje, istakao je Grgić.
Prati Grgić i ostale sportove i navija za sve “naše”. Kad igra Đoković, on navija za Đokovića. Nedavno je gledao i Evropsko prvenstvo u fudbalu i drago mu je, veli, što je Španija došla do kraja. Navijao je u prvoj fazi za Njemačku, a kada su panceri ispali, onda je do kraja bio uz crvenu furiju.
Katalinski i Šekularac
- Za ispadanje Srbije kriv je Piksi. Napravio je veliku razliku među igračima. Protiv Engleske nije stavio Tadića koji je mozak. On je ono što je kod nas Pjanić. Ili što je Modrić kod Hrvata. Žao mi je što je Hrvatska ispala. Ja ne bih stavio Dalića za selektora. Ipak, na tom mjestu treba biti sportista, kazao je Grgić.
Najbolji fudbaler Jugoslavije svih vremena za njega je Josip Katalinski. Potom Šekularac. Strašan je, dodaje, bio i Piksi. Teško je izdvojiti jednog jer je, kako kaže, Jugoslavija imala nebrojeno mnogo velikih igrača.
- Jugoslavija je bila fudbalska sila. I sada ima sjajnih igrača. Srbija ima bolji tim nego Njemačka, samo treba sve da se složi. A ja sam sve gledao i tada. Gledao sam Zvezdu na Marakani više puta. I kad je tukla Engleze. Sve sam gledao što sam mogao gledati, završava Kasim Grgić svoju priču.
