Vašingtonska politika zaborava

Pošto je objavljen strateški dokument o politici Sjedinjenih Država prema Zapadnom Balkanu, predsednik Donald Trump imenovao je nove ambasadore u Beogradu, Sarajevu i Podgorici čiji će prvi zadatak biti da spreče maligne uticaje Moskve i Pekinga po regionu.

Zakon o autorizaciji nacionalne odbrane, usvojen krajem 2025. uz podršku republikanaca i demokrata, sadrži smernice, uputstva, nivoe ovlašćenja za finansiranje kao i određena ograničenja izvršnoj vlasti oko pitanja nacionalne bezbednosti, odbrane i obaveštajnih poslova.

Zakon predstavlja svojevrsno upozorenje Kongresa izvršnoj vlasti na stanje Zapadnog Balkana iako poimenično pominje samo zabrinjavajuće stanje u Srbiji koja je godinu i po suočena sa velikim narodnim buntom i aferama korupcije dok istovremeno ne rešava konflikt oko Kosova.

Iako zaključci kongresmena ne moraju bitno da određuju kurs spoljne politike State Departmenta, Beograd se zabrinuo svestan činjenice da su tokom prve godine drugog Trumpovog mandata odnosi krenuli nizbrdo. Od najavljenog otvaranja strateškog dijaloga ništa.

Aleksandar Vučić jeste promovisao “Trumpa Srbina” još u vreme izbora 2016, a uzdizao ga je u nebesa posle 2024, očekujući da će uspostaviti spone bliske saradnje sa američkim autokratom, kakve on ima sa autoritarcima sa Istoka, a sve na račun zamrzavanja saradnje sa EU. Nebeski političari Srbije čak su verovali da bi Trump mogao da otprizna Kosovo!

Pokušaj je propao maja prošle godine, posle fijaska koji je Vučić doživeo kada je pokušao da se ubaci na sastanak republikanaca u Trumpovoj vili na Floridi. Gotovo da je isteran iz SAD-a, a američki predsednik od tada je u više navrata pokazao da ga otvoreno ignoriše.

Sada je Vučić pokrenuo ofanzivu dodvoravanja Trumpu. Posle intervjua za Fox News, usledio je novi za konzervativni veb sajt Breitbart News. Predsednik Srbije hvali šefa Bele kuće kao racionalnog pragmatika, divi se njegovom nacionalizmu, suverenizmu, tradicionalističkom konzervativizmu i čuvanju hrišćanskih vrednosti.

Vučić želi da popravi lični rejting koristeći Srbiju kao štit. Izjavljuje da Trump nigde na svetu, pa i u nekim američkim saveznim državama, nije imao podršku takvih “astronomskih razmera” kao u Srbiji.

Providan trik, jer oni u Srbiji koji su proevropski raspoloženi, a njih nije malo, ne odobravaju Trumpovu politiku diktata i sile, brutalnog ponižavanja saveznika i koketiranja sa Vladimirom Putinom.

Kritikuje Vučić Evropljane svrstavajući se na stranu Amerikanca, koji otvoreno ponižava zapadne saveznike s kojima su njegovi prethodnici osam decenija gradili partnerske odnose. Poziva Trumpa da poseti Beograd i obećava mu više od 100.000 ljudi na dočeku.

Vučić je nagovestio da bi parlamentarni izbori u Srbiji trebalo da se održe ove godine, od septembra do novembra. Nezavisna istraživanja govore da vladajuća koalicija značajno zaostaje za Studentskom listom i Vučiću je neophodna podrška.

Evropska unija i, posebno, Evropski parlament, sve češće i otvorenije kritikuju srpskog vlastodršca, zbog čega se on poput uvređene gospođice okreće od Evropljana i kalkuliše da bi Trump mogao da bude od pomoći.

Vučićev manevarski prostor se sužava i u zemlji i van nje, pa sebe pokušava da ubedi da bi mu podrška “Trumpa Srbina” bila dragocena. Zaboravlja da je predsednik SAD-a nedavno prekršio sve diplomatske uzuse otvoreno se svrstavajući na stranu Viktora Orbána, ali nije uspeo da svog omiljenog autokratu spase ubedljivog izbornog poraza.

Angažovani su svi diplomatski kalibri. Šef diplomatije Marko Đurić po Izraelu, na hebrejskom, hvali premijera Benjamina Netanyahua pokušavajući da iskoristi jevrejski lobi koji bi mogao da odobrovolji Trumpa i obori stepen njegove netrpeljivosti prema Vučiću, koja se direktno iskazala na kraju prošlogodišnjeg zasedanja Generalne skupštine UN-a, kada se Vučić nije našao na Trumpovom spisku 145 svetskih lidera s kojima se rukovao.

Sada se oglasio i ambasador Srbije u Washingtonu Dragan Šutanovac. Bivši predsednik Demokratske stranke, koji je postao Vučićev kapitalni plen, piše o zvaničnom izveštaju koji je State Department uputio Kongresu, dokumentu koji se tumači kao mapa puta američke politike prema Zapadnom Balkanu u narednom periodu.

Radi se o “dubokoj promeni pristupa Washingtona prema Srbiji – od odnosa koji je godinama bio opterećen otvorenim pitanjima ka odnosu koji se sve više zasniva na zajedničkim interesima, strateškom dijalogu i dugoročnoj saradnji”.

Kapitalni zaključak počiva na stavu da Amerikanci neće više da se bave intervencijama po regionu, da odustaju od međunarodnog tutorstva i beskonačnih procesa političkog nadzora nad Balkanom i da “izgradnju država” prepuštaju regionalnim akterima.

Zvuči lepo, ali zar temelj Trumpovih kampanja nije bio protivljenje intervencijama i glupim i večnim ratovima koje su SAD vodile po svetu? A onda je u drugom mandatu Trump dva puta napao Iran, bombardovao Siriju, vojno se angažovao po Nigeriji i Venecueli i pretio zauzimanjem Grenlanda.

Kakav kredibilitet može da ima američki glavnokomandujući kada je naredio raketiranje Irana 28. februara – u danu dok su njegovi pregovarači u Genevi razgovarali o novom nuklearnom sporazumu?

Osnov Trumpove diplomatije je business pristup. Poslovni dilovi. Unapređenje demokratije ga ne zanima, kao ni usklađivanje spoljne politike sa EU. Nema sankcija.

Po­pu­li­stič­ki sta­vo­vi Trum­po­ve ad­mi­ni­stra­ci­je po­kla­pa­ju se sa pozicijom Republike Srpske i ot­kri­va­ju se in­te­re­si ko­ji se podudaraju. Govori se da je Trump Milorada Dodika skinuo sa liste sankcija pošto mu je lider Srpske obećao saglasnost oko Južne interkonekcije u BiH, milijardu dolara vrednog projekta gasovoda koji treba da omogući da na Balkanu fosilni gas dopreman iz SAD-a zameni isporuke koje dolaze iz Rusije. Posao su dobile dve firme vezane za Trumpa. Srp­ska ­nu­di SAD-u in­ve­sti­ci­o­ne mo­guć­no­sti u prirod­nim re­sur­si­ma, uklju­ču­ju­ći li­ti­jum.

Tako i sa Srbijom koja se “ne pojavljuje kao problem koji treba rešiti, već kao partner s kojim se mogu ostvarivati zajednički interesi”, zaključuje Šutanovac najavljujući za ovu godinu strateške dijaloge Amerikanaca sa Srbijom i Severnom Makedonijom.

Vašingtonska politika zaborava koncipirana je da ostvari američke poslovne, pre svega energetske interese i da eliminiše Rusiju i Kinu. Trumpova administracija Zapadni Balkan posmatra kao region sa značajnim ekonomskim potencijalom, važnim transportnim koridorima, prirodnim resursima i rastućim tehnološkim sektorom, ali lako može da se ispostavi da je to opasan pristup.

Šta će biti ako se Beogradu progleda kroz prste naprednjačka politika velikosrpskog hegemonizma koja je prisutna u odnosima sa Zagrebom, Sarajevom ili Podgoricom? Imaju li potencijala lokalni političari da srede situaciju u Bosni ili da razvežu kosovski čvor?

Možda Amerikanci planiraju da probleme prepuste Evropljanima, a znamo kako to izgleda. Insistiranje na poslovnim dilovima je sebično ukoliko nije popraćeno diplomatskim angažmanima bez kojih nema trajne stabilnosti na Zapadnom Balkanu.

Vučiću upravo odgovara takav pristup. Ali, ima tu jedan problem koji je ilustracija zaključka da srpska diplomatija nema viziju. Kako je moguće istovremeno u panegiricima govoriti o liderima dve zemlje koje su najveći rivali savremenog sveta? Da li predsednik Srbije zaista misli da može da spaja nespojivo?

To što je Trump intervju za Breitbart News podelio na svojoj društvenoj mreži, nagoveštava moguće otopljavanje, ali pitam se šta o ovakvim Vučićevim izlivima strasti prema Trumpu ima da kaže kineski predsednik Xi Jinping.