BOŠKO JAKŠIĆ: Tiho otimanje Zapadne obale

Kada su 1983. u Oslu sklopili sporazum sa Izraelom, Palestinci su verovali da će se uz pomoć međunarodne zajednice ostvariti njihov san da dobiju nezavisnu državu sa istočnim Jerusalimom kao glavnim gradom.

Benjamin Netanyahu, lider najdesnije Vlade u istoriji Izraela, obećanje o miru pretvorio je u krvavi rat u Gazi, a kao zakleti protivnik Države Palestine sve čini da anektira Zapadnu obalu.

Palestinci se danas bore za preživljavanje na sve manje svoje teritorije na kojoj bi trebalo da bude nezavisna Palestina. Šta je bolje: ostati u domovini bez obzira na sve ratove i nasilje, ili se odlučiti na izbeglištvo?

Palestinci bi radije da u Gazi ostanu kraj ruševina svojih domova u nadi da će ih obnoviti, nego da idu u egzil. Njihovi sunarodnici sa Zapadne obale razmišljaju istovetno.

Koliko je opstanak realna perspektiva u vreme kada izraelski desničari sve češće aktuelizuju ideju proterivanja dva miliona Palestinaca iz Gaze i aneksiju Zapadne obale kako bi Netanyahu ostvario svoj davnašnji mesijanski san o obnovi biblijskog Izraela od Mediterana do reke Jordan, kao što piše u osnivačkoj povelji njegove stranke Likud?

Oko 3,4 miliona Palestinaca sa Zapadne obale suočeno je sa pojačanom vojnom okupacijom i širenjem jevrejskih naselja. Ekspanzija je poprimila istorijske razmere od oktobra 2023. i rata u Gazi.

Po stotinama naselja već živi više od pola miliona jevrejskih kolonizatora i još 250.000 u istočnom Jerusalimu. Tokom četiri godine aktuelne Vlade podignuto je na ukradenoj zemlji više naselja nego u prethodne dve decenije.

Izraelski krajnji desničari na vlasti i ne kriju da je nasilje plansko. Ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben-Gvir obelodanio je šemu etničkog čišćenja svih Palestinaca iz Pojasa Gaze. Ministar odbrane Israel Katz je izjavio da je njegova zemlja “organizovana i spremna” da Palestince iz Gaze ukloni “na sve moguće načine”.

Takvi su i planovi za Zapadnu obalu. “Momci sa brda”, kako zovu kolonizatore, preuzimaju projekte gradnje i proterivanja Palestinaca u svoje ruke. Napadaju strane novinare. Sve na oči pripadnika izraelske armije koji ne reaguju.

Koriste se sva sredstva. Nasilje, otežavanje kretanja, ekonomsko gušenje, socijalno uništavanje – sve u službi etičkog čišćenja i uzimanje teritorije. Stvaraju se uslovi za život u stalnom strahu.

Oko 150 naseljenika palilo je u utorak kuće i automobile i ranilo trojicu pripadnika izraelske pogranične policije koji su pokušali da sprovedu odluku suda da se jedna palestinska porodica vrati u otetu kuću u selu Jalud. Netanyahu ih je nazvao šačicom izgrednika.

Brojke koje je obelodanila izraelska organizacija za ljudska prava B’Tselem su dramatično upozorenje da Izrael organizovanim političkim projektom pokušava da Palestincima potpuno uskrati uslove za život.

U periodu od tri godine ubijeno je više od 1.100 Palestinaca. Prisilno su raseljene 64 palestinske zajednice. Blokiraju se putevi koji vode do palestinskih mesta i sela.

Otežava se zapošljavanje. Stopa nezaposlenosti je više od 31 procenta. Polovina mladih je van posla. Broj onih kojima je potrebna pomoć u hrani se popeo na više od 700.000. Zatvorena je gotovo svaka peta škola, kao i veliki broj zdravstvenih ustanova.

UN je 2026. zabeležio više od 1.500 slučajeva nasilja izraelskih doseljenika. Ubistva, paljevine džamija, škola i automobila. Krađa stoke, uništavanje maslinjaka, vinograda, farmi urmi i avokada. Izvori vode se preusmeravaju od palestinskih sela prema jevrejskim naseljima.

Dugo se međunarodna zajednica pretvarala da sve to ne vidi. Bilo je pojedinih upozorenja, ali kolektivno reagovanje Zapada moglo je da se opiše kao kukavičko.

Eskalacija naseljavanja i nasilja navela je 12 država da obustave kupovinu proizvoda iz jevrejskih komuna na okupiranoj teritoriji koji se izvoze kao “Made in Israel”. Britanija, Danska, Finska, Francuska, Island, Irska, Kanada, Norveška, Poljska, Portugal, Švedska i Španija pozvale su sve članice EU da se pridruže sankcijama protiv kompanija i pojedinaca koji pomažu jevrejske kolonizatore.

Šef britanske diplomatije Ed Miliband je pred Parlamentom izneo dosad najteže optužbe protiv ponašanja Izraela. Rekao je da njegova zemlja više ne može da ignoriše nepravdu i patnju, da mora da se suprotstavi širenju novih jevrejskih naselja i da uvođenje kaznenih mera treba tumačiti kao napor da se zaštiti formula dve države, Izraela i Palestine.

Laburisti su resetovali politiku optužujući Netanyahuovu vlast za etničko čišćenje Zapadne obale, što je prvi put da takva kvalifikacija dolazi sa Zapada. London je, takođe prvi put, formalno promenio stav i proglasio izraelsku okupaciju nezakonitom i ilegalnom, u skladu sa mišljenjem Međunarodnog suda pravde iz 2024.

Britanija je 2025. priznala Državu Palestinu, ali odnosi sa Izraelom pali su sada na najniži nivo otkako je 1948. proglašena jevrejska država na prostoru bivše britanske mandatne teritorije Palestine.

Nezakonita okupacija mora da ima svoju cenu, poručio je Miliband posle serije napada jevrejskih naseljenika i odluke izraelskih vlasti da raspišu tendere za gradnju novih 1.200 stambenih jedinica u koridoru E1 koji bi presekao Zapadnu obalu na severni i južni deo, a Istočni Jerusalim trajno udaljio od ostatka palestinskih teritorija.

Izrael je ljutito reagovao i posebno se fokusirao na Britance i Milibanda, mada propušta da kaže da je Miliband Jevrejin. Ministar finansija Bezalel Smotrich zatražio je proterivanje britanskog ambasadora iz Tel Aviva. Ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben-Gvir predložio je zatvaranje britanskog konzulata u istočnom Jerusalimu. Predlog je prihvaćen. Britancima je dato mesec dana da se isele.

Usledilo je i proterivanje britanskih vojnih lica stacioniranih u prestonici Zapadne obale Ramallah, koji su obučavali palestinske snage reda i poslednjh godina su za London i Washington slali detaljne izveštaje o porastu naseljeničkog nasilja.

Predsednik Isaac Herzog kaže da su sankcije “ozbiljna greška, izbor pogrešne strane istorije”. Netanyahu je besan jer britanska intervencija stiže usred kampanje za izraelske izbore 27. oktobra.

U današnjem Izraelu ideju dve države retko ko pominje. Takav je stav i opozicionog Bloka za promene. Političari koji sebe vide kao alternativu Netanyahuu, nisu zainteresovani za Palestince.

Sjedinjene Države stale su uz Izrael. Trumpova administracija blagonaklono je posmatrala nasilje na Zapadnoj obali, ali morala je oprezno da reaguje kada su kolonisti napali mesto u kome većina Palestinaca ima američko državljanstvo. Američki ambasador u Jerusalimu Mike Huckabee je neočekivano oštro ekstremne naseljenike nazvao teroristima.

Sankcije 12 zapadnih država su tek prvi korak. Premijer Andy Burnham najavio je pažljivo odmeren novi paket mera. Da li će biti dovoljno?

Sankcije imaju jednu manjkavost. Jevrejska naselja koja gutaju palestinske teritorije su decenijski projekat cionista. Zapad kažnjava kolonizatore, ali ne i tvorce ideje kolonizacije. Zemlje koje su se odlučile za sankcije povukle su moralan potez, ali Zapad još nije spreman da kazni arhitekte politike aparthejda.