Izbori lokalni, migrena opšta

Svi dostupni zakoniti i nezakoniti potencijali angažovani su kako bi se zadovoljila maksimalistička ambicija Aleksandra Vučića da koalicije njegovih naprednjaka pobede u svih deset mesta na kojima su održani lokalni izbori.

Liste vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), koje su sve od reda nosile ime “Aleksandar Vučić – Srbija, naša porodica”, ispunile su opsesivnu želju predsednika da pokaže da njegova vlast nije uzdrmana posle prošlogodišnjih masovnih protesta u organizaciji studenata, čijeg se političkog angažmana najviše plaši.

Protiv naprednjaka su, u referendumskoj atmosferi i u različitim formama, nastupile liste koje su formirali studenti u blokadi, opozicione stranke i lokalne grupe građana. Negde su izlazili zajedno, u koaliciji, negde odvojeno, a najbolji rezultati ostvareni su tamo gde je postignuto najveće jedinstvo.

SNS je, sa promenljivim uspehom, sačuvao vlast koju je uzeo na izborima 2022, ali da bi pobedio u Boru, jedinom gradu, i u devet opština u vreme kada njegov rejting pada, Vučić je iz arsenala izbornih mahinacija izvadio sve trikove i oslonio se na represiju – čime se sasvim jasno razotkrila prevarantska i nasilna priroda njegove vlasti.

Jedan opozicioni poslanik je, pozivajući se na podatke Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ustanovio da u Boru, gde su održani izbori, živi 167 osoba starosti između 100 i 120 godina. Umesto da uđu u Guinnessovu knjigu rekorda, fantomski glasači upisani su u paralelni birački spisak, što potvrđuje da se izbori kradu pre izbornog dana.

Osiona vlast gura prst u oko, od ljudi pravi budale. Može joj se, samo je pitanje dokle. Upotrebnoj dozvoli naprednjaka ističe rok, a visoka izlaznost potvrđuje da značajan deo od 250.000 ljudi koji su imali pravo glasa želi promene.

Kupovine glasova, bugarski vozovi i iznošenje glasačkih listića, organizovano dovoženje birača, mešanje u rad biračkih odbora kroz ucene i zastrašivanja, lažne posmatračke misije povezane sa vladajućom strankom, krađe zapisnika na biračkom mestu bili su samo deo repertoara.

Na sceni su glavnu ulogu imali plaćeni batinaši pod fantomkama. Dovođeni su u automobilima bez tablica iz svih krajeva zemlje, neki i iz zatvora. Neodoljivo podsećaju na Sturmabteilung, jurišne odrede Hitlerove partije u nacističkoj Nemačkoj, koji su po Münchenu uterivali strah.

Tukli su i proganjali građane, ponajviše studente, ali i aktiviste i novinare, pa je glasanje u većini mesta propraćeno fizičkim obračunima. Bilo je mahanja poštoljima i krvavih glava. Desetine su povređene, a najviše sukoba bilo je u Boru, na istoku, u Bajinoj Bašti na zapadu i u vojvođanskom gradu Kula, gde opoziciona lista Glas mladih opštine Kula nije priznao da se SNS jedva spasao od poraza.

Izbori su postali operacija visokog rizika za građane, što je poraz države koja je policiji davno naredila da odabere stranu i pretvori se u partijsku silu. Umesto da zaštiti ugrožene birače i da privede nasilnike, ona je lica poznata vlastima štitila od mirnog naroda. Upala je u stranačke prostorije opozicionog Narodnog pokreta Srbije, a nije ni pokušala da identifikuje napadače. Ništa neobično da posmatračka misija Crta izborni dan u celini ocenjuje kao teror nad građanima.

Ako SNS može da uradi bilo šta i da na ovakav način sprovede izbore, onda će građani odgovor tražiti u samoorganizovanju. Nekažnjivost će voditi ka još većem nasilju.

Godinama se ovde potura teza da je kritika Vučića i njegove sve nasilnije vlasti napad na državu, na srpsku veru, istoriju i kulturu. Totalitarnost je dovela do toga da su svi kritičari režima izdajnici, strani plaćenici, ološ, a odskora i teroristi. Nasilnici se pretvaraju u žrtve.

“Nadam se da će nakon ovoga danas i večeras neki ljudi prestati da progone sve koji misle drugačije, jedva smo izbegli ogromno zlo”, komentarisao je Vučić podrazumevajući da su za “progon” odgovorni blokaderi, što je reč kojom vlast opisuje studente, građane koji ih slede i opoziciju.

Po ko zna koji put je Srbiji dato do znanja koliko je opasno podeljena. Vučić nije siguran da su mu dovoljni neprijatelji u Zagrebu, Sarajevu ili Prištini, pa ih traži iznutra. Kada ih nađe, prepušta ih pendrecima.

Umesto da se u izbornom danu analizira izlaznost, koja je često pouzdan barometar rezultata, govorilo se samo o incidentima i nasilju po glavi stanovnika. Predsednik po imenu pominje nekog svog pretučenog aktivistu. Njegove modrice očito vrede više nego studentske.

Održani u ambijentu strogo kontrolisanih medija, izbori su bili pokazna vežba glasanja na republičkom nivou koji bi trebalo da se održi krajem ove ili početkom 2027. godine.

Medijske Evet-efendije režima, poslušni klimoglavci koji su umesto da budu novinari postali čisti propagandisti, udarnički i prekovremeno rade tokom izborne kampanje, a u danu posle kopernikanski sve izokrenu naglavačke.

“Blokaderi napali aktiviste SNS-a”, “Blokaderska tortura”, “Blokaderi krvlju hteli do fotelje”, bruje informativni programi režimskih televizija i grme tabloidi. “Blokaderi ne dozvoljavaju tuđe mišljenje”, piše Informer, Vučićeva tabolidna pesnica čiji bi urednici i čekić pokvarili.

Kome je do istine. Važno je da će biti onih u Srbiji koji će poverovati rečima svog sveca spasitelja, velikog graditelja svetle srpske budućnosti.

“Nije neobično u političkom životu da se nasilnici predstavljaju kao žrtve. To je, zapravo, najava načina i novog talasa represije protiv političkih protivnika”, kaže za Deutsche Welle Gojko Božović, jedan od osnivača pokreta Proglas.

Vučić je uoči izbora rekao da će biti tužan ako ne pobede svuda, ali je umesto ozarenog lica pobednika u noći objavljivanja prvih nezvaničnih rezultata delovao sumorno – svestan pada popularnosti svoje stranke, ali i činjenice da slede mnogi prigovori na izborni proces, na nepravilnosti na koje ukazuju domaći i strani promatrači i moguće kritike iz Evropske unije.

Lokalni izbori su po mnogo čemu bili obesmišljeni pa je pitanje koliko su zbog nedostatka demokratske atmosfere regularni. Sve to neće sprečiti Vučića da promoviše svoju vladavinu koja je po mnogim parametrima nasilnija od one Slobodana Miloševića.

Potvrđen je trend da su svaki novi izbori u Srbiji manje slobodni od prethodnih. Izbori lokalni, šteta po Srbiju globalna, iako je pitanje koliko glasanje na deset mesta može da bude politički i demografski reprezentativno na nivou cele zemlje, koja je duboko utonula u totalitarizam sa svim znacima kulta ličnosti i gubitka i poslednjih obeležja izborne demokratije.