Brutalno ljeto 2026.

Svi smo postali Britanci. Pričamo samo o vremenu.

Ubitačne vrućine pritisle su velike delove sveta podsećajući da je poslednji čas da se obuzdaju klimatske promene koje izazivaju zasad nezaustavljivo zagrevanje Planete.

Izuzetni toplotni udari, kako ih opisuje agencija UN-a, po Evropi oborili su sve rekorde otkako se vrše merenja. Evropa se zagreva dva puta brže od globalnog proseka, pa su u prvom toplotnom talasu krajem juna dve trećine kontinenta beležile temperature iznad 35 stepeni Celzijusa.

Globalne temperature konstantno rastu poslednjih decenija zahvaljujući efektu zelene bašte, ali lokalna i regionalna geografija je ta koja oblikuje brzinu promena.

Letošnji rekordi pokazali su se izuzetno smrtonosni. U Francuskoj je od posledica vrućine umrlo više od 2.000 ljudi, u Belgiji 1.200, Španiji najmanje 1.000, u Holandiji 480.

Brutalne vrućine sa temperaturama do 40 stepeni i visokom vlagom pogodile su SAD, gde 165 miliona ljudi iz središnjih i istočnih delova zemlje nije imalo “pauzu za hidrataciju” kao fudbaleri na Svetskom prvenstvu, već je moralo da se spašava kako se ko snađe.

U Washington DC-ju i Philadelphiji su otkazane mnoge manifestacije kojima se 4. jula obeležavalo 250 godina američke nezavisnosti, uključujući i paradu u prestonici.

Na Bliskom istoku stanje normalno: temperature i do 50 stepeni. Tako i po zemljama afričkog Sahela. Ljudi značajan deo svojih prihoda troše na kupovinu vode za piće i rashlađivanje.

Nikada, uprkos zimskog perioda, nije bilo toplije u Australiji. Sydney je zabeležio najtopliji jun od 1859, a nisu pošteđeni ni Melbourne, Brisbane i Canberra. U severozapadnim delovima Kine termometar se penjao čak do 50. podeljka.

Tropske vrućine po Grčkoj i Turskoj, ali tamo se ide na more pa je lakše. Najteže je pogođena Francuska, gde istorijski visoke temperature idu iznad 40 stepeni, posebno u južnim oblastima oko Bordeauxa i Toulousea. Neke nuklearne centrale morale su da budu zatvorene, kao i mnoge škole koje nemaju sisteme za hlađenje. Polovina nacije živi pod crvenim alarmom. U Parizu, gde je zapisan rekord od 41 stepen, pomama za erkondišnima uzrokovala je tuče po gradu i okolini kada se u prodavnicama Lidla pojavio model po veoma pristupačnoj ceni. Morala je da interveniše policija.

Premijer Sebastien Lecornu potvrdio je blizu 7.000 požara koji su spalili 8.700 hektara. Slično je i na Iberijskom poluostrvu koje sa zebnjom očekuje nov toplotni talas koji bi mogao da bude pogubniji od junskog, kada su po Španiji i Portugaliji oboreni mnogi rekordi.

Sliku Engleza sa kišobranom zamenile su fotografije gentlemana sa suncobranom. Pre neku deceniju, temperatura od 30 stepeni je bila izuzetak. Danas je uobičajena i ovog leta se uspela do 37,7 stepeni.

U Nemačkoj je toplotni talas sa rekordom od 41,7 stepeni već upisan u registre istorije. Temperature na površini puteva idu i iznad 60 stepeni i deformišu podlogu. Železnice su smanjile brzinu, a po Leipzigu tramvaji nisu mogli da voze zbog rastopljenog asfalta. Holandija je upisala novi rekord od 39,4 stepena.

U Italiji su vodeni putevi, posebno sliv reke Po, u kritičnom stanju. Jezero Maggiore, u podnožju Alpa, ima barem za polovinu manje vode.

Na udaru su i Centralna i Istočna Evropa i Balkan. U Švajcarskoj je zabeleženo 39 stepeni. Glečeri i njihov decenijama, pa i vekovima star sneg, tope se takvom brzinom da voda svakih šest sekundi može da napuni olimpijski bazen. Na udaru su Poljska, Republika Češka i Slovačka. U Mađarskoj se temperatura popela na 42 stepena.

Zbog intenzivnog priliva toplog vazduha iz Afrike, u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Sloveniji upaljeni su crveni i narandžasti meteoalarmi. Pored dnevnih vrelina koje idu od 34 do 40 stepeni, region pogađaju i tropske noći sa minimalnim temperaturama koje ne padaju ispod 20 do 25 stepeni. Kratkotrajno osveženje donelo je grmljavinske nepogode, jake pljuskove i vetar.

Vruće danju, vruće noću, a novi toplotni talas posle kratkog perioda osveženja dolazi 11. jula i ne obećava ništa dobro. Juni je u proseku manje vruć nego juli.

Da sve bude još gore, na scenu stupaju i prirodni vremenski obrasci nazvani El Niño i La Niña. Fenomen koji se formira nad sve toplijim Pacifikom preti da donese još ekstremnije nepogode širom sveta. UN upozorava da bi Super El Niño mogao da bude najsnažniji ikad, sa teškim posledicama ne samo po klimu već i globalnu ekonomiju i lance snabdevanja hranom. Godina 2027. biće izvesno toplija od ove.

“Iz ere zagrevanja ulazimo u eru ključanja”, upozorava generalni sekretar UN-a António Guterres, ali vodeći zagađivači Planete Kina i SAD ne odustaju od sagorevanja fosilnih goriva koja u atmosferu šalju gasove koji dižu temperaturu.

Sve se razvija upravo onako kako su naučnici predvideli. Rekordi se obaraju godinu za godinom. Vremenske nepogode su sve učestalije i sve intenzivnije. Pauze vrućina propraćene su olujnim vetrovima i poplavnim kišama.

Sve je baš kao što eksperti kažu, ali još jednom se potvrđuje da je lakše doći do zajedničke dijagnoze nego do kure koja bi zagrevanje Planete zadržalo na ispod 1,5 stepeni Celzijusa u poređenju sa predindustrijskom erom.

Limit dogovoren na klimatskom samitu u Parizu 2015. već je probijen. Čovek je kriv da ne može da bude krivlji. To što sada hukće i znoji se od vrućine, mala je kazna u odnosu na ono što priroda može da mu priredi odgovarajući na ljudsku bahatost.

Sumiraju se bilansi prvog toplotnog udara krajem juna, a dolazi drugi, još ekstremniji. Veliko područje visokog pritiska formira se na Azorskim ostrvima u Atlantiku i ide ka Portugaliji i Španiji, odakle će se uspinjati ka zapadnim, centralnim i severnim delovima Evrope.

Svet je omamljen, ali slaba je verovatnoća da će se rastrezniti kada zahladi. Zato je ponovo nesrpeman dočekao talas vrućina za koji se znalo da dolazi. Mnogi još nisu naučili lekcije: više od polovine evropskih članica Svetske zdravstvene organizacije nema plan zaštite.

Sve ide po starom – sem klimatskih promena. Priroda je osvetoljubiva i ne čeka. Drž’te se hladovine.