Hasanović za Oslobođenje: Rast budžeta znači jačanje institucija BiH, ne bismo pristali na smanjenje
Bosna i Hercegovina je od 1. januara 2024. godine prešla na privremeno finansiranje, jer budžet nije usvojen na vrijeme. Kada će se naći u proceduri i koja je Vaša ocjena pripremljenog dokumenta?
- Postoje informacije da su lideri stranaka koje čine vladajuću koaliciju dogovorili iznos budžeta koji bi trebao da bude za ovu godinu. Prema nekim mojim informacijama, trebalo bi da zasjeda Fiskalno vijeće koje bi trebalo da utvrdi fiskalni okvir budžeta za 2024. Nakon toga krećemo u proceduru izrade i nacrta budžeta. Vjerujem, ako pomenuti okvir bude usvojen, da ćemo do kraja februara imati budžet. Budžet za 2024. trebao bi da bude veći za 40 miliona u odnosu na 2023. godinu.
Smanjenja neće biti
Budžet bi trebao da iznosi milijardu i 355 miliona KM. I taj iznos od 40 miliona za koji se povećava u odnosu na prošlu godinu je ustvari iznos koji Centralna banka treba da doznači na račun trezora BiH. Može se reći da je budžet načelno usaglašen, dakle visina, ali struktura budžeta nije. Na tome će se raditi nakon usvajanja okvira budžeta, kako mi to kažemo. Tek tada slijedi posao izrade dokumenta budžeta, odnosno nacrta, koji bi podrazumijevao budžet za svih sedamdeset pet institucija koje se finansiraju iz državne kase.
Bez budžeta nema novih projekata. Privremeno finansiranje znači ograničeno funkcioniranje institucija. Ko će najviše trpjeti zbog neusvajanja budžeta?
- Ništa novo se nije desilo kada je u pitanju privremeno finansiranje s obzirom na to da svake godine imamo sličnu situaciju. Imali smo i slučajeva kada cijelu godinu ne bude usvojen budžet. Ništa novo i u odnosu na prošlu godinu. Prošle godine smo ga usvojili u okviru prvog kvartala, dakle od 1. aprila je bio aktivan.
To podrazumijeva da se finansiraju i podmiruju samo osnovne potrebe svih institucija na državnom nivou i ne radimo nikakva dodatna investiranja, ulaganja, jednostavno, sve je u okviru potrošnje koja je bila prošle godine.
Ministar finansija i trezora BiH kazao je da je budžet potrošački. Naveo je i preporuke MMF-a da budžet bude manji nego prošlogodišnji, te više od 40 institucija gdje su napravljene uštede. Na čemu su napravljeni najveći rezovi?
- Generalno, nije moguće da budžet bude manji. Mi ne bismo pristali na smanjenje budžeta, a njegov rast podrazumijeva i jačanje institucija BiH, te u tom kontekstu ne želimo da odgovaramo na način da smanjujemo budžet. Prošle godine smo učinili ozbiljan i konkretan napredak u kontekstu da od budžeta 2022, koji je iznosio milijardu, dođemo do budžeta od milijardu i 315 miliona u 2023. Nema nikakve logike da radimo bilo kakva smanjenja.
Ministar se pozivao na to da nedostaje prihoda, u tom kontekstu je govorio o eventualnom smanjenju budžeta. Definitivno, prihoda ne nedostaje. Kada govorimo o poreznim prihodima, oni su na nivou planiranih u 2023. godini, a neporezni prihodi su veći u odnosu na planiranu 2023. To nam govori da imamo prostora za povećanje budžeta. Moja vizija budžeta je da se poveća još više nego što je dogovoreno. Smatram da bi trebalo povećati budžet za stotinu miliona, ali ako bude i 40, ja ću biti zadovoljan s obzirom na to da je i to određeni napredak.
Prošle godine je veliki dio budžeta išao na otplatu vanjskog duga stranim kreditorima. Da li se taj trend nastavlja i u 2024?
- Prošle godine smo servisirali iznos od milijardu i 250 miliona. Ove godine je planirano da vanjski dug finansiramo sa milijardu i 420 miliona maraka, tako da je povećanje otplate vanjskog duga 170 miliona. Fokusirani smo i na otplatu vanjskog duga, definitivno Bosna i Hercegovina nije prezadužena. Imamo dodatnih prostora za kvalitetnija zaduženja i upotrebu tih sredstava kako bismo građanima BiH obezbijedili kvalitetniji život.
Probudili su se i sindikati na državnom nivou, traže isplate pomoći. Koliko je takvo nešto realno u situaciji kada se novac može trošiti samo na već predviđene obaveze?
- I ja sam to čuo iz medija. Do mene definitivno ta informacija nije zvanično došla. Koliko sam shvatio, traži se neka pomoć. Mi smo trenutno u fazi izrade budžeta. Ne mogu ništa komentarisati zato što još nemamo gotov nacrt, tako da ne mogu reći da li će to biti planirano ili neće.
Kako gledate na poruke Vašeg kolege Amidžića, koji tvrdi da na računima stoji oko 800 miliona KM, dok se država zadužuje? Zašto se taj novac ne troši?
- Ne znam šta je on konkretno mislio. Postoji novac na računu, on ima određenu namjenu. Svaka marka od tog iznosa nalazi se na određenom podračunu koji ima svoju namjenu. Nemoguće je koristiti sredstva za nešto drugo.
Na primjer, ako je dio novca namijenjen za digitalizaciju, ne može se koristiti za nešto drugo, autoput i slično. Pretpostavljam da je akcenat cijele te priče bio na 300 miliona UIO koji se tiču putarina, a koje treba rasporediti između entiteta i Brčko distrikta.
Nepravedna raspodjela
Jednostavno, ne postoji kvalitetan konsenzus u Upravnom odboru UIO. Postoji jako nelogičan odnos u tome koliko sredstava pripada jednom entitetu. Mogu reći konkretno u brojkama: Od 650 miliona maraka koliko se prikupi na nivou godine, 560 miliona prikupi Federacija, a vraća joj se 370 miliona KM. Takav je odnos da ispada kako Federacija finansira i Brčko distrikt i Republiku Srpsku, te je logično da iz Federacije BiH traže transparentniju raspodjelu tih sredstava i logičnije bi bilo da ih ona dobije više.
